УКИДАЊЕ ПДВ-А Храна треба да стигне сиромашнима, а не да се баца

Да би било више оних који донирају храну, потребно је да се обезбеде бољи услови за оне који своје производе поклањају, а један од њих је, свакако, смањење трошкова приликом донација.

По речима Срђана Будимчића из „Банке хране Војводине”, да би се могле прикупити веће количине хране, односно да би произвођачи више донирали, потребно је да се усвоји предлог закона о отпису пореза на додату вредност на донирану храну. То би, указао је Будимчић, утицало на то да се смањи количина хране која се у Србији баца, а баца се много хране. 

- Када би заживео предлог закона о отпису ПДВ-а на донирану храну, сигурно је да би се знатно смањиле количине хране које се бацају - рекао је Будимчић. - Тада би се прикупило пуно више хране него сада и тако обезбедило да веће количине хране стигне до оних којима је потребна. Много је произвођача хране који имају високо развијену свест о друштвено корисним акцијама јер се повећава количина дониране хране. Прошле године донирано је 75 тона хране, до сада смо у овој години сакупили 80 тона и очекујемо да ће до краја године бити премашена количина од 100 тона.

Много се баца

Донирање хране изузетно је важно јер у свим земљама има много грађана који живе на ивици сиромаштва, којима је потребна помоћ да би прегурали сваки дан и обезбедили за себе и своју породицу основне прехрамбене намирнице. Истовремено, у свим земљама, па и у Србији, баца се мног о хране. По неким проценама, у нашој земљи то се уради с чак два милиона килограма хране дневно. Према подацима УН за заштиту животне средине, у Србији се годишње баци 83 килограма хране по глави становника, што је девет килограма више од светског просека.

Уколико би био укинут ПДВ на донацију хране, указује Будимчић, вредност дониране робе би била знатно већи.

- По подацима из 2020. године, било је донирано хране у вредности од 160 милиона динара, а уз отпис ПДВ-а сигурно је да би то било више - и до 200 милиона динара. Наиме, недавно смо од компаније Имлек добили 40.000 литара млека које смо дистрибуирали, а та донација била је вредна 6,2 милиона динара с ПДВ-ом - истиче Будимчић.

Он објашњава да произвођачи хране имају трошкове и кад су у питању донације и уништавање, те да су у ситуацији да, пошто се на донирану храну плаћа ПДВ, упоређују трошкове које имају када храну поклањају и када је уништавају.

- Уништавање хране прате трошкови за тај поступак, а када се храна донира, плаћа се ПДВ и некад се ти трошкови поклапају, некад су већи за донирање, а некад за унуиштавање па је јасно да би, уз укидање ПДВ-а на донацију хране, било много више оних који би храну поклањали јер не би имали трошкове за вишкове које имају и тако бисмо успели да сиромашним и социјално угроженим грађанима обезбедимо да свакодневно имају озбиљне пакете хране - каже Будимчић.

По његовим речима, „Банка хране Војводине” је кровна организација која сарађује с удружењима, центрима за социјални рад и фондацијама којима се донирају производи који се сакупе од произвођача хране. 

- Храну донирају произвођачи хране који послују у Србији. За сада још нисмо успоставили сарадњу с трговцима, али смо у преговорима с неколико великих трговачких ланаца спремних да донирају храну. Произвођачи хране донирају производе чији је рок трајања од 30 и 60 дана, а најчешће се донирају готови производи, попут супа, чипса... као и млеко, вода, сокови, чоколада, воће и поврће... Сарађујемо са 145 институција, међу којима су и локалне самоуправе и Црвени крст Војводине са својим јединицама којима дистрибуирамо производе и према њиховим проценама око 10.000 корисника достављају се донирани производи.

Д. Млађеновић