Више од 2.000 људи у Србији чека да чује једно "ДА" и добије орган
РУМА: Међународни сусрет Југоисточне Европе транплантираних и особа на дијализи окупио је у Руми бројне пацијенте и еминетне домаће и стране стручњаке, а циљ скупа "Трансплантација нам је једини спас" био је да подигне свест о значају донирања органа, јер је у Србији нови орган једини лек за више од 2.000 људи, речено је данас на конференцији организованој у оквиру "Сеен трансплант-а", међународне организације Југоисточне Европе трансплантираних и особа на дијализи.
Ове године је домаћин било Удружење бубрежних инвалида Сремска Митровица, а Виолета Србљанин, потпредседница тог удружења рекла је за Танјуг да је највећи акценат конференције стављен на трансплантацију и на "ДА" које живот значи за 2.000 људи којима је трансплантација спас.
"Кампања 'Још си ми траг', којој се наше Удружење придружило, показало се да има ефекта. Ја сам медицинска сестра на хемодијализи у Сремској Митровици, могу да кажем да је добра дијализа велики услов за добру трансплантацију. Отприлике око 20 пацијената из нашег Удружења чека трансплантацију, двојица су тренутно добили орган. Што се тиче овог скупа, било је толико еминентних лекара и ја сам поносна што су својим гласом допринели томе да подигнемо свест о донирању", истакла је Србљанин.
Један од учесника скупа био је и заменик директорке Управе за биомедицину др Војкан Радосављевић, који је појаснио за Танјуг да је здравствени систем Републике Србије учинио све да подигне програм трансплантације на ниво који је неопходан нашем народу и нашим грађанима.
"Резултати које смо постигли у овој години су много бољи у односу на prеthodnе, али мора још боље. Након посла који уради здравствени ситем, нама је потребно то једно "ДА", врло је важно да наши грађани схвате да у процесу одржавања донора и добијању сагласности за процес пресађивања органа постоје стриктне процедуре које су у потпуности у складу са европским директивама и законима и да оне омогућавају да се апсолутно испоштује сва легалност да би процес ишао како треба", рекао је др Радосављевић.
Он додаје да грађани морају да знају да њихово "ДА" доприноси томе да велики број људи који добије орган, после тога може да настави квалитетније да живи свој живот.
"Наш нови предлог Закона је потпуно у складу са свим европским, моралним и људским нормама, направљен је врло рационално у складу са размишљањима нашег народа. Суштина новог предлога закона је да сва права пацијената, њихових породица и потенцијалних донора, ни у једном тренутку нису ускраћена. Породица се пита и без сагласности не може се ући у поступак донације органа", истакао је он.
Он је посебно указао на проблем предрасуда које се везују за мождану смрт, која и јесте услов да би неко био кандидат за донирање органа.
"После мождане смрти нема ничега, ви можете да имате пацијента који има пејсмејкер који може да ради и две године после смрти, докле траје батерија, али тренутак смрти је тренутак мождане смрти. Оног тренутка када ми утврдимо, медицинским, стриктним процедурама које су у складу са законом, да је мождано човек умро - после тога нема ничега више", појаснио је др Радосављевић.
Осим лекара, стручњака и медицинских званичника, скупу су присуствовали пацијенти са листе чекања, али и они који им пружају подршку док чекају најважнији позив у животу.
Маја Мркшић је пацијенткиња која је бубрег 2015. године добила од своје сестре.
"Кренула сам на дијализу 2011. године а сестра ми је дала бубрег 2015. године. Сада сам добро Јако сам тешко дијализу подносила, једва сам чекала трансплантацију...један дан сам на дијализи, други дан једва дођем себи, а онда опет на дијализу и то је јако тешко", рекла је она у изјави за Танјуг.
Жељка Бојић, само је једна од 2.000 пацијената која чека на нови орган.
"Већ годину дана чекам јетру и нисам добила ниједан позив, ниједан потенцијални донор који би ми одоговарао се није појавио. Свест у нашој земљи је на врло ниском нивоу и управо зато је значајно да ми као Удружење пацијената константно радимо на промоцији и едукацији о значају донирања органа", истакла је Бојић.
Она је поручила да закон јесте потребан, али је, према њеним речима, много битније да људи буду хумани.
"Најбитније је да видимо колико само нашом добром вољом и емпатијом према другима можемо некоме да помогнемо", порука је Бојићеве.
Подршку јој, док чека, пружа и Лидија Стојановић која је пре пет и по година добила нову јетру.
"Када су мени рекли да ми је потребан орган, нажалост, нису се радиле операције у Београду, тако да сам ја прво покушала у Италији и нажалост тамо ни после четири године нисам дочекала орган, а оперисала сам се у Београду 2018. године и то чекање је најгоре од свега", каже Стојановић.
У Србији тренутно око 2.000 пацијената чека на нови орган, од тога је нешто више од 30-оро деце.