Универзитет у Новом Саду домаћин Ерзмус+ комбинованог интензивног програма
Универзитет у Новом Саду први пут је домаћин Еразмус+ комбинованог интензивног програма „Интернационализација као мера квалитета у процесу високог образовања, науке и услуга“, који се одржава последњих дан маја и првих јуна.
У Ректорату је јуче тим поводом организован стручни скуп, ком је, осим представника Универзитета у Новом Саду (УНС) и чланова његове академске заједнице присуствовало 26 учесника из иностранства са партнерских универзитета из седам земаља: Португалије, Мађарске, Финске, Румуније, Шпаније, Хрватске и Северне Македоније, да би заједно разматрали важне аспекте и изазове интернационализације у високом образовању и питања академске међународне сарадње.
Скуп је отворио ректор Универзитета УНС проф. др Дејан Мадић, рекавши да је Еразмус+ комбиновани интензивни програм, као релативно нови формат Еразмус+ мобилности окупио домаће и стране експерте који ће својим излагањима, радионицама и студијама случаја пружити мултидисциплинарна знања, окупљајући учеснике са универзитета из иностранства, делом из новог пројекта „ЕУГЛОХ 2.0”, а делом и са осталих партнерских институција УНС-а.
„У конзиорцијуму смо са девет великих европских универзитета, а пожелели смо да имамо програм и унутар тог конзорцијума, те смо укомбиновали два програма Европске Уније„, рекао је Мадић.„Велики број студената долази преко „Ерасмус мобилити” програма, а сада смо поред професора и студената омогућили и другим запосленима да буду део пројекта. Они су веома важни за функционисање Универзитета, али су у сенци, те смо на овај начин хтели да им искажемо захвалност и укажемо им поштовање. Ту су и две канцеларије, Канцеларија за пројекте која се бави истраживањима и Канцеларија за међународну сарадњу. Колеге из Финске су се заинтересовале за истраживања у биохемији, а пошто знамо да је она на нашем Универзитету доста јака, сигуран сам да ћемо имати шта да им покажемо„.
Како ректор још истакао, интернационализација је важна у валоризацији рада сваког универзитета. По његовом мишљењу, још много више може да се уради на привлачењу страних студената. За пример је дао Медицински факултет који има 600 студената, међу којима су четири држављана Америке, што говори о квалитету, али, како смтара наравно, то може да буде и боље.
„Осим интернационализације у смислу размена професора, кадрова и идеја, наша дика је и Канцеларија за међународне пројекте, с обзиром на то да одличне компетентности наших наставника повлачи много пројеката, а са друге стране непроцењиви су и ауторски радови вредних наставника и студената. Трудимо да што више младих укључимо у пројекте.
Интернационализација као мера квалитета у процесу високог образовања, науке и услуга обухвата комбинацију онлајн и физичког учешћа, с тим да је онлајн програм на новосадском Универзитету реализован, а јучерашњи дан је захтевао физичко присуство учесника, који ће ту бити до 2. јуна. У тих неколико дана, програм на Универзитету у Новом Саду понудиће учесницима нове перспективе и могућност за проширивање постојећих знања. Осим тога, циљ је и остварити прилике за умрежавање и размену искуства у области интернационализације високог образовања, науке и универзитетских сервиса.
Учесница са Универзитета у Сегедину Анита Кери казала је да се радује што ће имати прилике да се повеже са колегама из различитих земаља и нешто више сазна о питањима интернационализације у процесу високог образовања.
„Заиста је важно и вредено окупити се због тако битне теме, јер на овај начин истражујете своју мрежу, али је и проширујете, а уз то стичете и нова познаства и пријатељства, што је супер„, поручила је Кири. „Покушаћемо заједно да докучимо на који начин бисмо интернационализацију могли да спроведемо на највишем нивоу„.
Са Универзитета „Алба Јулија” у Руминији Алин Томуш истакао је да је изузетно важно за универзитете и академску заједницу радити на поменутој теми, јер се тако отварају могућности упознавања са неким потешкоћама или новим процедурама. То укључује развој.
И. Бакмаз