Univerzitet u Novom Sadu domaćin Erzmus+ kombinovanog intenzivnog programa

U Rektoratu je juče tim povodom organizovan stručni skup, kom je, osim predstavnika Univerziteta u Novom Sadu (UNS) i članova njegove akademske zajednice prisustvovalo 26 učesnika iz inostranstva sa partnerskih univerziteta iz sedam zemalja: Portugalije, Mađarske, Finske, Rumunije, Španije, Hrvatske i Severne Makedonije, da bi zajedno razmatrali važne aspekte i izazove internacionalizacije u visokom obrazovanju i pitanja akademske međunarodne saradnje.

Skup je otvorio rektor Univerziteta UNS prof. dr Dejan Madić, rekavši da je Erazmus kombinovani intenzivni program, kao relativno novi format Erazmus mobilnosti okupio domaće i strane eksperte koji će svojim izlaganjima, radionicama i studijama slučaja pružiti multidisciplinarna znanja, okupljajući učesnike sa univerziteta iz inostranstva, delom iz novog projekta „EUGLOH 2.0”, a delom i sa ostalih partnerskih institucija UNS-a.

„U konziorcijumu smo sa devet velikih evropskih univerziteta, a poželeli smo da imamo program i unutar tog konzorcijuma, te smo ukombinovali dva programa Evropske Unije„, rekao je Madić.„Veliki broj studenata dolazi preko „Erasmus mobiliti” programa, a sada smo pored profesora i studenata omogućili i drugim zaposlenima da budu deo projekta. Oni su veoma važni za funkcionisanje Univerziteta, ali su u senci, te smo na ovaj način hteli da im iskažemo zahvalnost i ukažemo im poštovanje. Tu su i dve kancelarije, Kancelarija za projekte koja se bavi istraživanjima i Kancelarija za međunarodnu saradnju. Kolege iz Finske su se zainteresovale za istraživanja u biohemiji, a pošto znamo da je ona na našem Univerzitetu dosta jaka, siguran sam da ćemo imati šta da im pokažemo„.

Kako rektor još istakao, internacionalizacija je važna u valorizaciji rada svakog univerziteta. Po njegovom mišljenju, još mnogo više može da se uradi na privlačenju stranih studenata. Za primer je dao Medicinski fakultet koji ima 600 studenata, među kojima su četiri državljana Amerike, što govori o kvalitetu, ali, kako smtara naravno, to može da bude i bolje.

„Osim internacionalizacije u smislu razmena profesora, kadrova i ideja, naša dika je i Kancelarija za međunarodne projekte, s obzirom na to da odlične kompetentnosti naših nastavnika povlači mnogo projekata, a sa druge strane neprocenjivi su i autorski radovi vrednih nastavnika i studenata. Trudimo da što više mladih uključimo u projekte.

Internacionalizacija kao mera kvaliteta u procesu visokog obrazovanja, nauke i usluga obuhvata kombinaciju onlajn i fizičkog učešća, s tim  da je onlajn program na novosadskom Univerzitetu realizovan, a jučerašnji dan je zahtevao fizičko prisustvo učesnika, koji će tu biti do 2. juna. U tih nekoliko dana, program na Univerzitetu u Novom Sadu ponudiće učesnicima nove perspektive i mogućnost za proširivanje postojećih znanja. Osim toga, cilj je i ostvariti prilike za umrežavanje i razmenu iskustva u oblasti internacionalizacije visokog obrazovanja, nauke i univerzitetskih servisa.

Učesnica sa Univerziteta u Segedinu Anita Keri kazala je da se raduje što će imati prilike da se poveže sa kolegama iz različitih zemalja i nešto više sazna o pitanjima internacionalizacije u procesu visokog obrazovanja.

„Zaista je važno i vredeno okupiti se zbog tako bitne teme, jer na ovaj način istražujete svoju mrežu, ali je i proširujete, a uz to stičete i nova poznastva i prijateljstva, što je super„, poručila je Kiri. „Pokušaćemo zajedno da dokučimo na koji način bismo internacionalizaciju mogli da sprovedemo na najvišem nivou„.

Sa Univerziteta „Alba Julija” u Ruminiji Alin Tomuš istakao je da je izuzetno važno za univerzitete i akademsku zajednicu raditi na pomenutoj temi, jer se tako otvaraju mogućnosti upoznavanja sa nekim poteškoćama ili novim procedurama. To uključuje razvoj.      

I. Bakmaz