„Дневник“ у посети Високом: Брда крију пирамиде и привлаче цео свет

За време СФРЈ био је највећи извозник текстила и коже. Али, протеклих неколико година Високо је постало једно од најпосећенијих туристичких дестинација у БиХ не због средњовековне историје и економије, већ због – пирамида! Иако се и у самој Босни и Херцеговини оспорава од дела стручне јавности теза да се на подручју Високог налази неколико пирамида и километарска мрежа тунела сазиданих пре више хиљада година, мноштво људи из свих крајева света долази на ову локацију у намери да провери да ли је антрополог др Семир Османагић у праву када каже да се на том месту налазе пирамиде које нису само вештачке грађевине већ и благотворно делују на људско здравље.

Др Семир Османагић је о свом открићу да се на подручју Високог налазе древни вештачки мега објекти пирамидалног облика који су прекривени вегетацијом обавестио јавност пре 18 година, али је популаризацији височких пирамида највише допринео Новак Ђоковић који је више пута посетио ову локацију, а прошле године изграђен је и тениски комплекс с два терена по АТП стандардима. Учешће на међународним скуповима и његови наступи на бројним емисијама које су ширене по друштвеним мрежама учинили су да посетиоци археолошког парка „Равне“ Османагића доживљавају као звезду с којом ваља овековечити сусрет.

– Све што нас учили о пирамидама је погрешно. Кажу да су грађене у Мексику и Египту. Није тачно. Грађене су на свих шест континената. За египатске пирамиде кажу да су гробнице фараона. Нити у једној од 155 египатских пирамида нема мумија. Дакле, у 21. веку ми морамо променити приступ пирамидама и почети се бавити науком – почиње разговор за „Дневник“ Османагић.

За себе тврди да је обишао и истражио највише пирамида у свету, а његова докторска дисертација односи се на овај феномен код Маја у централној и јужној Америци.

– У априлу 2005. године дошао сам у Високо да посетим локални музеј и оно што је привукло моју пажњу било је узвишење које су сви звали природним брдом, јер је прекривено земном вегетацијом и шумом која сађена 1960. током акција социјалистичког пошумљавања. Пажњу ми је скренула правилна геометрија. Четири странице, четири троугласте странице, четири брида, идентичан нагиб од подножја до врха. Узео сам компас и он ми је показао да су те странице перфектно оријентисане према странама света: исток, запад, север, југ. Било је јасно да је реч о вештачкој грађевини која је након хиљада година деловањем ветра и киша прекривена земљом и вегетацијом – присећа се Османагић како је све почело.

Новаково уточиште

Пуно познатих јавних личности посетило је археолошке локације, али је на промоцији највише допринео Новак Ђоковић.

– Новак сам каже да он је годинама пратио овај пројекат. Његова прва посета уследила у јулу 2020. године када је дошао је са родитељима, а након пар месеци је дошао са супругом и децом. За ових неколико година је био шест пута. Њему је драго ово место и ја мислим да је ово његово уточиште, пошто овде има приватност, тако да може бити овде колико хоће окружен миром, тишином и спокојем. Са децом дође до нашег парка. Пре годину дана, шетајући се парком, изразио је жељу да има и место за тренинг када је овде, тако да смо почели правити мини тениски комплекс, са теренима са тврдом подлогом и шљаком, којег је он отворио 13. јула 2022. године – наводи Османагић.

Те године добио је дозволу Министарства културе да започне истраживање. Како наводи, геолошко-сондажна бушења, археолошке сонде, лабораторијске анализе показивали су да је реч о вештачкој конструкцији.

– У протеклих 18 година ово је постала најактивнија археолошка локација на свету. Након више од 500.000 радних сати на ископавању потврдили смо да имамо комплекс од шест грађевина, које смо назвали пирамидама Сунца, Месеца, Змаја, Земље, Љубави и Шестом пирамидом. Пронашли смо огромну мрежу подземних тунела. Тунелска мрежа дужа је од стотину километара и пружа се на неколико нивоа. Нашли смо улазе на два нивоа – наводи Семир Османагић.

Током истраживања, тврди наш саговорник, метар испод наноса земље на Босанској пирамиди Сунца пронашли су правоугаоне и квадратне блокове. Анализе су показале да се ради о вештачком бетону који по квалитету надмашује најквалитетније бетоне данашњице.

– Димензија Босанске пирамиде Сунца је утврђена новом „Лидар“ технологијом и она је 368 метара. Висина Кеопсове пирамиде је 147 метара. Дакле, ова у Босни је 2,5 пута виша, а по запремини више од 10 пута већа – каже Османагић.

Током истраживања наметнуло му се и питање сврхе пирамида.. Због тога су у истраживању ових грађевина позвали тимове физичара, електроинжењера, инжењера звука, инжењера телекому-

никација, медицинских доктора, који су мерењима на врху Босанске пирамиде Сунца очитали енергетски зрак који је 28 килохерца и који је континуиран читаве године: комуникациони уређај!

Истовремено, утврдили су и да боравак у тунелима има благотворно дејство.

– Они који имају проблеме са дисањем продишу унутра, више им не треба пумпица за ваздух. Људи који имају висок крвни притисак, он се балансира. Људи који имају висок шећер у крви, шећер падне 5, 6, 7, 10 поена. Људи који имају болове, врло често им болови нестају. Они који имају врло озбиљне здравствене тегобе, покажу револуционарно унапређење здравља. Наш други закључак је да се енергија пирамида користи за заштиту оног што нам је највредније у животу, а то је наше здравље – тврди наш саговорник.

У тунелима су нашли воду, а лабораторијском анализом утврђено је да вода нема вируса, бактерија и гљивица и да има пе ха фактор од 7.45 што је ПХ фактор наше крви и да енергија пирамида утиче на воду на врло благотворан начин.

– Све ово нам показује да морамо да мењамо наратив: уместо бајкица да су оне гробнице фараона, морамо кроз научну аргументацију променити мишљење и закључити да су заправо пирамиде појачивачи енергија које су врло благотворне за готово све областе људског деловања – наводи Османагић.

Од 2010. када су почеле прве наплате карата за улазак у тунеле и на пирамиду Сунца број посетилаца стално расте. На пример, 2018. је било 40.000 посетилаца, а 2022. евидентирано је 155.000 посета. Ове године очекује се да ће тај број премашити 200.000. Чеси, Пољаци, Словенци, Хрвати, Срби, Немци, Холанђани, Босанци из разних крајева света, само су неки од посетилаца археолошког комплекса „Босанске пирамиде“ које смо тамо затекли. Неки су дошли први пут, а има и оних који су чести посетиоци височких пирамида.

Пошто у стручној јавности нема консензуса око Османагићевог пројекта, готово све радове на даљим истраживањима „Босанских пирамида“ и тунела, као и уређење туристичко-археолошког комплекса, финансирају сами од улазница, донација и продаје сувенира и књига. Ту је и велики број волонтера, више од 3.700 из 64 земље света, са шест континената што овај пројекат, како каже наш саговорник, чини најотворенијим археолошким пројектом на свету.

Александар Савановић