„Баштологија – одрживо баштованство” за ученике ОШ „Жарко Зрењанин”

Према речима едукаторке и креаторке тог пројекта Мајде Адлешић, то је у данашње време важан корак јер су деца у великој мери изгубила контакт са природом. 

– Кроз радионице у школи, циљ је и променити им однос према храни и указати им на чињеницу о великом проблему претераног бацања хране, јер се не бавимо само баштованством, већ и комплетним пакетом ресурса који су потребни да би се храна произвела, а које често трошимо без много размишљања – рекла је Адлешић која сматра да као предузетница на овај исказује друштвену одговорност - кроз едукацију најмлађих. – Сваког месеца одржим једну радионицу, а учитељице са њима реализују одређене задатке. Сваку обрађену тему повезујемо са свим школским предметима које они имају, од природе и друштва и грађанског васпитања, преко математике, језика, ликовне културе и слично. До сада смо учили о томе како се уопште башта поставља, причали смо о семену и садницама, а тимски су правили сетвени календар…

Како каже, земљишту су посветили доста пажње, али и проблему прекомерног трошења воде генерално у свету и алтернативним начинима за заливање. Ученици су се упознали и са термином „водног отиска”, а Мајда каже да су остали фасцинирани бројевима које су видели у виртуелном приказу потрошње воде.

– Деца јако лепо реагују на цео процес, здушно све прихватају и јако се радују сваком новом сусрету – истакла је наша саговорница. – Свакодневно ми учитељице шаљу фотографије како они самоинцијативно силазе у баште не би ли залили биљке, чепркали земљу и гледали их како расту. Чини ми се да смо на добром путу, те да у перспективи имамо шансе да са њима направимо неки искорак, у смислу њиховог понашања према природи и ресурсима, којих је све мање.

Учитељица Сања Мојић у ОШ „Жарко Зрењанин” објаснила је да се у оквиру обавезног изборног предмета „пројектна настава” ради на пројекту „Баштологија”, а почели су још у септембру прошле године. Укључени су ученици и њихове учитељице свих седам одељења четвртих разреда.

– Подигли смо седам баштица, за свако одељење по једно у школском атријуму који до тада није био искоришћен. Помагали су нам и родитељи који су донели палете, а ми смо од њих направили оквире – прича Мојић. – Трудили смо се да користимо све оно што је природно, без штетних материја, пластике и слично. Деца прате цео процес развоја биљака, од семена до биљке на тањиру. Наша школа има и кухињу, што смо препознали као добар ресурс, те ћемо остатке користити за прављење компоста, што је један од сегмената одрживог баштованства.

Додатна мотивација је и то што ученици раде напољу, остварују контакт са природом, земљом и биљкама, јер како каже учитељица, мора се поћи од чињенице да нека градска деца нису имала прилику да се баве баштенским и повртарским радом, али и од тога да баштованство има значајан терапеутски ефекат и утиче на социјализацију деце.

– Хвала родитељима који су нас подржали у овом пројекту и помогли колико су могли, а поменула бих и волонтерски рад ученика виших разреда који су се укључили да помогну – поручила је она.

Ученица Теодора Окиљевић каже да јој је баштованство веома занимљиво и да ће код куће на тераси пробати да засеје ротквицу, шаргарепу и зелену салату. Њена другарица Катарина Прванов каже да су посадили црни и бели лук, ротквице, кромпир, тиквице, грашак и слично. Оно што је сада битно је обезбедити им довољно воде и сунца, како би правилно расли и развијали се.

Ученик Максим Лав Макањић казао нам је да је са дедом на викендици имао башту, али му нажалост нису успеле биљке. Свега пар краставаца и парадајза. Зато је овде научио у којим фазама је био непажљив, па ће се следећи пут потрудити да своје грешке и исправи.

– Јако ми се свиђа све ово, много ме више занима тема баштованства него пре –  каже Ана Лара Yigurski, која заједно са другарима учествује у неговању баштица. – Научила сам доста тога, каква је земља потребна, какви услови одговарају биљкама, колико им треба воде и сунца... Видела сам да нам је кромпир управо никао и баш сам срећна због тога.       

        И. Бакмаз