„Baštologija – održivo baštovanstvo” za učenike OŠ „Žarko Zrenjanin”

Prema rečima edukatorke i kreatorke tog projekta Majde Adlešić, to je u današnje vreme važan korak jer su deca u velikoj meri izgubila kontakt sa prirodom. 

– Kroz radionice u školi, cilj je i promeniti im odnos prema hrani i ukazati im na činjenicu o velikom problemu preteranog bacanja hrane, jer se ne bavimo samo baštovanstvom, već i kompletnim paketom resursa koji su potrebni da bi se hrana proizvela, a koje često trošimo bez mnogo razmišljanja – rekla je Adlešić koja smatra da kao preduzetnica na ovaj iskazuje društvenu odgovornost - kroz edukaciju najmlađih. – Svakog meseca održim jednu radionicu, a učiteljice sa njima realizuju određene zadatke. Svaku obrađenu temu povezujemo sa svim školskim predmetima koje oni imaju, od prirode i društva i građanskog vaspitanja, preko matematike, jezika, likovne kulture i slično. Do sada smo učili o tome kako se uopšte bašta postavlja, pričali smo o semenu i sadnicama, a timski su pravili setveni kalendar…

Kako kaže, zemljištu su posvetili dosta pažnje, ali i problemu prekomernog trošenja vode generalno u svetu i alternativnim načinima za zalivanje. Učenici su se upoznali i sa terminom „vodnog otiska”, a Majda kaže da su ostali fascinirani brojevima koje su videli u virtuelnom prikazu potrošnje vode.

– Deca jako lepo reaguju na ceo proces, zdušno sve prihvataju i jako se raduju svakom novom susretu – istakla je naša sagovornica. – Svakodnevno mi učiteljice šalju fotografije kako oni samoincijativno silaze u bašte ne bi li zalili biljke, čeprkali zemlju i gledali ih kako rastu. Čini mi se da smo na dobrom putu, te da u perspektivi imamo šanse da sa njima napravimo neki iskorak, u smislu njihovog ponašanja prema prirodi i resursima, kojih je sve manje.

Učiteljica Sanja Mojić u OŠ „Žarko Zrenjanin” objasnila je da se u okviru obaveznog izbornog predmeta „projektna nastava” radi na projektu „Baštologija”, a počeli su još u septembru prošle godine. Uključeni su učenici i njihove učiteljice svih sedam odeljenja četvrtih razreda.

– Podigli smo sedam baštica, za svako odeljenje po jedno u školskom atrijumu koji do tada nije bio iskorišćen. Pomagali su nam i roditelji koji su doneli palete, a mi smo od njih napravili okvire – priča Mojić. – Trudili smo se da koristimo sve ono što je prirodno, bez štetnih materija, plastike i slično. Deca prate ceo proces razvoja biljaka, od semena do biljke na tanjiru. Naša škola ima i kuhinju, što smo prepoznali kao dobar resurs, te ćemo ostatke koristiti za pravljenje komposta, što je jedan od segmenata održivog baštovanstva.

Dodatna motivacija je i to što učenici rade napolju, ostvaruju kontakt sa prirodom, zemljom i biljkama, jer kako kaže učiteljica, mora se poći od činjenice da neka gradska deca nisu imala priliku da se bave baštenskim i povrtarskim radom, ali i od toga da baštovanstvo ima značajan terapeutski efekat i utiče na socijalizaciju dece.

– Hvala roditeljima koji su nas podržali u ovom projektu i pomogli koliko su mogli, a pomenula bih i volonterski rad učenika viših razreda koji su se uključili da pomognu – poručila je ona.

Učenica Teodora Okiljević kaže da joj je baštovanstvo veoma zanimljivo i da će kod kuće na terasi probati da zaseje rotkvicu, šargarepu i zelenu salatu. Njena drugarica Katarina Prvanov kaže da su posadili crni i beli luk, rotkvice, krompir, tikvice, grašak i slično. Ono što je sada bitno je obezbediti im dovoljno vode i sunca, kako bi pravilno rasli i razvijali se.

Učenik Maksim Lav Makanjić kazao nam je da je sa dedom na vikendici imao baštu, ali mu nažalost nisu uspele biljke. Svega par krastavaca i paradajza. Zato je ovde naučio u kojim fazama je bio nepažljiv, pa će se sledeći put potruditi da svoje greške i ispravi.

– Jako mi se sviđa sve ovo, mnogo me više zanima tema baštovanstva nego pre –  kaže Ana Lara Yigurski, koja zajedno sa drugarima učestvuje u negovanju baštica. – Naučila sam dosta toga, kakva je zemlja potrebna, kakvi uslovi odgovaraju biljkama, koliko im treba vode i sunca... Videla sam da nam je krompir upravo nikao i baš sam srećna zbog toga.       

        I. Bakmaz