Ђукић Дејановић: Разговарати са младима, препознавати невербалне поруке

Ђукић Дејановић је истакла за Танјуг да је Србија јуче зенемела и додала да је сада неопходно да се створе услови у којима се никада овакво зло неће поновити.

"То значи да нема родитеља, наставника, пријатеља, рођака, човека на одређеним пословима, функцијама који не може и не треба да пропусти овај тренутак, а да не пита себе шта могу ја да урадим", рекла је Ђукић Дејановић.

Она је навела да струке попут социолога, психолога, етичара, правника треба да одговоре на последицу, од измена кривичних закона и одређених аката који санкционишу оваква понашања, до тога да образовни систем у сарадњи са психолозима, психијатрима мора да прави планове, какав то однос треба имати према родитељима, када их едуковати, како са децом у предшколској установи, основношоклској, средњешколској, шта раде професори поред тога што децу уче одређеним предметима, а све са једном једином идејом, да се са младим људима много више прича, да се негде препознају невербалне поруке младих људи, посебно кад улазе у кризе које могу да воде ка језивим исходима.

Када је реч о премештају у друго одељење као евентуалне реакције у случајевима када је неко одбачен од друштва, Ђукић Дејановић напомиње да је то врло индивидуално.

"Некада дете када дође у нову средину доживи реафирмацију сопствених квалитета, некада се осети кажњеним и још одбаченијим. Генерални приступи нису добри. Тај индивидуални приступ посебно адолесценту је јако важан. Не може иста мера бити примењена код једног ексртоверта који жели да доминира у друштву и неког повученог дечака или девојчице који су већ врло усамљени и код којих се самоћа може продубити", објаснила је Ђукић Дејановић.

Не можемо да говоримо о грешкама него да захтевамо индивидуални приступ, рекла је она и додала да бисмо имали тај индивидуални приступ стручњаци, каже, морају са њима разговарати, видети шта они заиста осећају, шта планирају и какав је њихов социјал-друштвени, али и лични живот.