Đukić Dejanović: Razgovarati sa mladima, prepoznavati neverbalne poruke

Đukić Dejanović je istakla za Tanjug da je Srbija juče zenemela i dodala da je sada neophodno da se stvore uslovi u kojima se nikada ovakvo zlo neće ponoviti.

"To znači da nema roditelja, nastavnika, prijatelja, rođaka, čoveka na određenim poslovima, funkcijama koji ne može i ne treba da propusti ovaj trenutak, a da ne pita sebe šta mogu ja da uradim", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je navela da struke poput sociologa, psihologa, etičara, pravnika treba da odgovore na posledicu, od izmena krivičnih zakona i određenih akata koji sankcionišu ovakva ponašanja, do toga da obrazovni sistem u saradnji sa psiholozima, psihijatrima mora da pravi planove, kakav to odnos treba imati prema roditeljima, kada ih edukovati, kako sa decom u predškolskoj ustanovi, osnovnošoklskoj, srednješkolskoj, šta rade profesori pored toga što decu uče određenim predmetima, a sve sa jednom jedinom idejom, da se sa mladim ljudima mnogo više priča, da se negde prepoznaju neverbalne poruke mladih ljudi, posebno kad ulaze u krize koje mogu da vode ka jezivim ishodima.

Kada je reč o premeštaju u drugo odeljenje kao eventualne reakcije u slučajevima kada je neko odbačen od društva, Đukić Dejanović napominje da je to vrlo individualno.

"Nekada dete kada dođe u novu sredinu doživi reafirmaciju sopstvenih kvaliteta, nekada se oseti kažnjenim i još odbačenijim. Generalni pristupi nisu dobri. Taj individualni pristup posebno adolescentu je jako važan. Ne može ista mera biti primenjena kod jednog eksrtoverta koji želi da dominira u društvu i nekog povučenog dečaka ili devojčice koji su već vrlo usamljeni i kod kojih se samoća može produbiti", objasnila je Đukić Dejanović.

Ne možemo da govorimo o greškama nego da zahtevamo individualni pristup, rekla je ona i dodala da bismo imali taj individualni pristup stručnjaci, kaže, moraju sa njima razgovarati, videti šta oni zaista osećaju, šta planiraju i kakav je njihov socijal-društveni, ali i lični život.