Изложба Владе Њарадија у Малом ликовном салону

Владо Њаради је завршио Школу за дизајн, графички одсек у Новом Саду. Самостално је излагао на 59, и више од 800 колективних изложби. Аутор је тридесетак, углавном међународних уметничких пројеката. 

Награђиван је за сликарство, графику, цртеж, уметничку фотографију, графички дизајн, мејл арт и друго. Добитник је награде за ликовну уметност „Про Арте Рутенорум” (2021), коју додељују Светско веће Русина, Фондација Федора Манајла и локална самоуправа места Вац у Мађарској. Уметничка дела су му заступљена у приватним и јавним збиркама, у земљи и свету. Оснивач је Међународне уметничке колоније „Њаради” (од 1997).

Једнако узбудљива за самог аутора колико и за посматрача, ликовна операција овог мултимедијалног уметника, како примећује мр Данило Вуксановић, одвија се на пољу чисто ликовних односа, у равнотежи композиције, на чврстом темељу материјалних квалитета цртежа, слике или објекта. 

- Стога није случајно што у том вибрантном свету Њарадијевог поимања ликовности, запажамо радове апстрактне провенијенције. Произашли из уметниковог богатог искуства проматрања и практиковања у исти мах, најновији радови Владе Њарадија, под називом „Пејзажи вибрирајућих струна”, приказују сасвим друкчију карактеристику деловања. Изузимањем описних одлика визуелног света око нас, у квазимикроскопској

„анализи унутарњег”, аутор се предаје испитивачкој манији, одгурујући просторност/димензије и препознатљиву форму - указује мр Данило Вуксановић.

Постављањем у центар својег интересовања игру немуштих слојева, удвојених у организму визуелне представе, како наводи Вуксановић, уметник као да се не препушта апсолутно – апстрактној слици.

- Сфере седиментних превоја у хипнотичком луку изворности смисла, у складу природе и човековог хтења, уметничким стазама кроз „Пејзаже вибрирајућих струна” одводе нас у дисхармоничну препирку између ствараоца и света који га притиска. Испоставе сликарске енергичне мисли Владе Њарадија, заправо су имагинарни процеси и борбе, немирење и манифести слободе. И понављају се у недоглед, као вибрације живота којег сви одреда, покушавамо да зауставимо и, колико је могуће, што боље протумачимо - напомиње Вуксановић.

Н.П-ј.