Широк спектар могућности у Техничкој школи "Павле Савић", од маникира до инжењера

У зависности од занимања које изаберу, након завршене средње школе ученицима је пружен широк спектар могућности, како при запошљавању, тако и приликом покретања самосталног предузећа.

Осим што по завршетку школе ученици могу да се запосле, професори истичу да ипак већина одлази на факултете, међу којима су најчешћи Технолошки, Природно-математички и Пољопривредни, док се тек мањи број ђака преквалификује за неко друго занимање.

Ученици који би завршили образовни профил Прехрамбени техничар били би оспособљени за рад у специјализованим лабораторијама које се баве анализом воде и животних намирница, какве имају Институт за јавно здравље Војводине, Научни институт за ветеринарство, „Југоинспект” и др. Они би могли да раде у лабораторијама у оквиру погона прехрамбене индустрије, али и да учествују у самом процесу настанка прехрамбених производа, као што су прерађевине од меса, млека, воћа и поврћа, кондиторски производи, хлеб и тестенине, вино и јака пића, безалкохолна пића и многи други. Прошле године је за упис било потребно од 53 до 77 бодова на пријемном испиту, док је примљено 30 ученика, који су формирали један разред.

Техничка школа „Павле Савић” Нови Сад основана је 25. јула 1961. године као Хемијско-технолошка школа. На самом почетку изводила је наставу са свега два одељења, док се данас ученици образују у три подручја рада: хемија, неметали и графичарство, личне услуге и пољопривреда, производња и прерада хране, са 17 образовних профила.

– Овај образовни профил је реформисан пре десетак година, тако да сада има много више часова из стручних предмета, наставе у лабораторији и практичне наставе – казала је професорка стручних предмета Биљана Јовановић. – Ученици овог образовног профила полажу стручни део државне матуре, који се састоји од теоријског теста и практичног рада. Све ово се показало као веома добро јер наши ђаци из школских клупа излазе потпуно спремни за рад. Мислим да ученици који се упишу на овај смер и постану прехрамбени техничари неће погрешити, перспектива је загарантована, јер је здрава и квалитетна храна нешто што је свима неопходно.

Смер Хемијски лаборант један је од старијих у Техничкој школи „Павле Савић”, а ученицима током четири године нуди доста стручних предмета који их припремају за самосталан рад. Они најпре слушају опште стручне предмете, у које се убрајају аналитичка и органска хемија, као и технолошке операције, док се касније наставља са ускостручним предметима, а настава је конципирана са што више часова у лабораторијама. Прошле године је за упис било потребно од 70 до 85 бодова на пријемном испиту, док је било примљено 30 ученика, који су формирали један разред.

– Сви које заврше овај смер могу да се запосле у истраживачким лабораторијама фабрика, факултета и института – истакла је професорка стручних предмета Гордана Зековић. – Имају широк дијапазон места где могу да раде и биће прилично оспособљени зато што су наше лабораторије уређене и имамо добре услове. Ту су лаборанти и професори, задужени за вежбе и уз чију помоћ сваки ђак има своје радно место. Од почетка до краја се прати њихов рад, што је велика предност за њих. Поручила би свима који воле хемију да би требало да дођу у нашу школу, јер ако једног дана постану хемијски лаборанти, имаће могућност и да студирају и да раде.

Смер Маникир и педикир трогодишњи је образовни профил који сваке године уписује 30 ученика, а понекад се тражи и место више. Деца која се упишу на овај смер имаће прилику да науче три заната, то јест да се баве негом шаке, негом стопала, као и депилацијом. Према речима Јелице Урошевић, која држи практичну наставу, ученицима је најбитније да се пронађу тако што ће испољити своју креативност. За поменути смер је карактеристично да га уписују углавном девојчице, али нам саговорница открива да и дечаци некада „залутају”. На прошлогодишњем пријемном испиту осмаци су морали да остваре од 45 до 68 бодова како би се уписали на овај смер.

– Ученици практично знање стичу углавном у школском салону уз стручни надзор наставника, а на крају сваке школске године одлазе у приватне салоне, где имају блок наставу – рекла је Урошевићева. – После завршеног трећег разреда, кад положе завршни испит, оспособљени су за самосталан рад, могу да се запосле у неком салону за естетску негу или отворе свој локал.

Осим надоградње ноктију, што је ученицима најинтересантије, на овом смеру деца ће научити и основе медицинског педикира, лечење ураслих ноктију, жуљева и курјих очију. Предност овог смера је што ће већ у првом разреду моћи да савладају маникир, а уколико буду имали јаку вољу, убрзо ће зарађивати свој yeparac. Након школовања, могу и даље да се усавршавају и заврше пети степен овог перспективног заната.

На образовни профил Техничар за заштиту животне средине будући средњошколци могу да се упишу од 2005. године и тако имају прилику да се баве незаобилазном проблематиком у савременом друштву, а то је загађивање животне средине. Они проучавају све елементе, пре свега, воду, ваздух и земљиште, те у првој и другој години добијају опште образовно знање, слушају општу, неорганску, органску и аналитичку хемију, које су им неопходне за касније повезивање са стручним предметима.

– У трећој години крећемо са узорковањем свих елемената у животној средини, као и са анализом физичких, хемијских и микробиолошких особина тих елемената – навела је професорка стручних предмета Наташа Будимировић. – Пракса се изводи у нашим школским лабораторијама и имамо добру сарадњу са факултетима, па када радимо неке сложеније анализе, децу водимо на демонстрационе вежбе на Природно-математичком и Технолошком факултету.

Наша саговорница наводи да ученици имају широк спектар могућности након школовања, па тако могу да раде у хемијској индустрији, државним институцијама које се баве заштитом животне средине, те у локалним самоуправама. Нажалост, овај смер није популаран међу младима, иако је перспективан, јер још није заживела еколошка свест код њих. Ипак, ђаци заштитари животне средине имају добру основу да се школују на факултетима и углавном добро пролазе у даљем школовању, а поред тога другачије гледају на животну средину.

Алекандар Чегар