Širok spektar mogućnosti u Tehničkoj školi "Pavle Savić", od manikira do inženjera

U zavisnosti od zanimanja koje izaberu, nakon završene srednje škole učenicima je pružen širok spektar mogućnosti, kako pri zapošljavanju, tako i prilikom pokretanja samostalnog preduzeća.

Osim što po završetku škole učenici mogu da se zaposle, profesori ističu da ipak većina odlazi na fakultete, među kojima su najčešći Tehnološki, Prirodno-matematički i Poljoprivredni, dok se tek manji broj đaka prekvalifikuje za neko drugo zanimanje.

Učenici koji bi završili obrazovni profil Prehrambeni tehničar bili bi osposobljeni za rad u specijalizovanim laboratorijama koje se bave analizom vode i životnih namirnica, kakve imaju Institut za javno zdravlje Vojvodine, Naučni institut za veterinarstvo, „Jugoinspekt” i dr. Oni bi mogli da rade u laboratorijama u okviru pogona prehrambene industrije, ali i da učestvuju u samom procesu nastanka prehrambenih proizvoda, kao što su prerađevine od mesa, mleka, voća i povrća, konditorski proizvodi, hleb i testenine, vino i jaka pića, bezalkoholna pića i mnogi drugi. Prošle godine je za upis bilo potrebno od 53 do 77 bodova na prijemnom ispitu, dok je primljeno 30 učenika, koji su formirali jedan razred.

Tehnička škola „Pavle Savić” Novi Sad osnovana je 25. jula 1961. godine kao Hemijsko-tehnološka škola. Na samom početku izvodila je nastavu sa svega dva odeljenja, dok se danas učenici obrazuju u tri područja rada: hemija, nemetali i grafičarstvo, lične usluge i poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, sa 17 obrazovnih profila.

– Ovaj obrazovni profil je reformisan pre desetak godina, tako da sada ima mnogo više časova iz stručnih predmeta, nastave u laboratoriji i praktične nastave – kazala je profesorka stručnih predmeta Biljana Jovanović. – Učenici ovog obrazovnog profila polažu stručni deo državne mature, koji se sastoji od teorijskog testa i praktičnog rada. Sve ovo se pokazalo kao veoma dobro jer naši đaci iz školskih klupa izlaze potpuno spremni za rad. Mislim da učenici koji se upišu na ovaj smer i postanu prehrambeni tehničari neće pogrešiti, perspektiva je zagarantovana, jer je zdrava i kvalitetna hrana nešto što je svima neophodno.

Smer Hemijski laborant jedan je od starijih u Tehničkoj školi „Pavle Savić”, a učenicima tokom četiri godine nudi dosta stručnih predmeta koji ih pripremaju za samostalan rad. Oni najpre slušaju opšte stručne predmete, u koje se ubrajaju analitička i organska hemija, kao i tehnološke operacije, dok se kasnije nastavlja sa uskostručnim predmetima, a nastava je koncipirana sa što više časova u laboratorijama. Prošle godine je za upis bilo potrebno od 70 do 85 bodova na prijemnom ispitu, dok je bilo primljeno 30 učenika, koji su formirali jedan razred.

– Svi koje završe ovaj smer mogu da se zaposle u istraživačkim laboratorijama fabrika, fakulteta i instituta – istakla je profesorka stručnih predmeta Gordana Zeković. – Imaju širok dijapazon mesta gde mogu da rade i biće prilično osposobljeni zato što su naše laboratorije uređene i imamo dobre uslove. Tu su laboranti i profesori, zaduženi za vežbe i uz čiju pomoć svaki đak ima svoje radno mesto. Od početka do kraja se prati njihov rad, što je velika prednost za njih. Poručila bi svima koji vole hemiju da bi trebalo da dođu u našu školu, jer ako jednog dana postanu hemijski laboranti, imaće mogućnost i da studiraju i da rade.

Smer Manikir i pedikir trogodišnji je obrazovni profil koji svake godine upisuje 30 učenika, a ponekad se traži i mesto više. Deca koja se upišu na ovaj smer imaće priliku da nauče tri zanata, to jest da se bave negom šake, negom stopala, kao i depilacijom. Prema rečima Jelice Urošević, koja drži praktičnu nastavu, učenicima je najbitnije da se pronađu tako što će ispoljiti svoju kreativnost. Za pomenuti smer je karakteristično da ga upisuju uglavnom devojčice, ali nam sagovornica otkriva da i dečaci nekada „zalutaju”. Na prošlogodišnjem prijemnom ispitu osmaci su morali da ostvare od 45 do 68 bodova kako bi se upisali na ovaj smer.

– Učenici praktično znanje stiču uglavnom u školskom salonu uz stručni nadzor nastavnika, a na kraju svake školske godine odlaze u privatne salone, gde imaju blok nastavu – rekla je Uroševićeva. – Posle završenog trećeg razreda, kad polože završni ispit, osposobljeni su za samostalan rad, mogu da se zaposle u nekom salonu za estetsku negu ili otvore svoj lokal.

Osim nadogradnje noktiju, što je učenicima najinteresantije, na ovom smeru deca će naučiti i osnove medicinskog pedikira, lečenje uraslih noktiju, žuljeva i kurjih očiju. Prednost ovog smera je što će već u prvom razredu moći da savladaju manikir, a ukoliko budu imali jaku volju, ubrzo će zarađivati svoj yeparac. Nakon školovanja, mogu i dalje da se usavršavaju i završe peti stepen ovog perspektivnog zanata.

Na obrazovni profil Tehničar za zaštitu životne sredine budući srednjoškolci mogu da se upišu od 2005. godine i tako imaju priliku da se bave nezaobilaznom problematikom u savremenom društvu, a to je zagađivanje životne sredine. Oni proučavaju sve elemente, pre svega, vodu, vazduh i zemljište, te u prvoj i drugoj godini dobijaju opšte obrazovno znanje, slušaju opštu, neorgansku, organsku i analitičku hemiju, koje su im neophodne za kasnije povezivanje sa stručnim predmetima.

– U trećoj godini krećemo sa uzorkovanjem svih elemenata u životnoj sredini, kao i sa analizom fizičkih, hemijskih i mikrobioloških osobina tih elemenata – navela je profesorka stručnih predmeta Nataša Budimirović. – Praksa se izvodi u našim školskim laboratorijama i imamo dobru saradnju sa fakultetima, pa kada radimo neke složenije analize, decu vodimo na demonstracione vežbe na Prirodno-matematičkom i Tehnološkom fakultetu.

Naša sagovornica navodi da učenici imaju širok spektar mogućnosti nakon školovanja, pa tako mogu da rade u hemijskoj industriji, državnim institucijama koje se bave zaštitom životne sredine, te u lokalnim samoupravama. Nažalost, ovaj smer nije popularan među mladima, iako je perspektivan, jer još nije zaživela ekološka svest kod njih. Ipak, đaci zaštitari životne sredine imaju dobru osnovu da se školuju na fakultetima i uglavnom dobro prolaze u daljem školovanju, a pored toga drugačije gledaju na životnu sredinu.

Alekandar Čegar