Највише повреда у прерађивачкој индустрији

Тешке повреде које су се догодиле при доласку и одласку са посла нису биле предмет ове анализе.

Највећи број повреда на раду забележен је у делатностима прерађивачке индустрије - 289, односно 25,64 одсто и у области саобраћај и складиштење - 100, односно 8,87 посто.

Занимљиво је да је чак 56 повреда забележено у сектору административних и услужних делатности, што је двоструко више него у рудницима, где их је забележено 27. Велики број повреда на раду трпе здравствени и социјални радници – њих 84 отишло је на боловање из овог разлога. Међу њима је 50 оних који раде у домовима за старе и приватним здравственим установама. У области пољоприведе, шумарства и рибарства било је 92 повреде на раду, у трговинама на велико и мало и поправци моторних возила и мотоцикала невољу на послу је доживело њих 89, а професори, учитељи и наставници пријавили су 69 повреда на радном месту.

У Војводини забележено 4.675 повреда на раду

Највише повреда на раду забележено је у Београду - 5.720, а ту је и забележено осам смтрних исхода. У Јужнобачком округу на раду је повређено 2.302 особе, уз један смртни исход, Јужнобанатски округ бележи 813 повреда на раду и једну смрт, Севернобачки - 649 повреда и чак 12 смртних исхода, Севернобанатски - 329 повреда на раду без смртних исхода, а у Средњебанатском округу забележено је 582 повреде на раду без смртних исхода. У Сремском округу нису забележене повреде на раду.

Према подацима ове анализе утврђено је да се највећи број повреда на раду догодио код послодаваца који имају 500 и више запослених - 484 повреде, односно 42,90 одсто, али и код послодаваца који имају од 50 до 249 запослених - 305, што чини 27,06 одсто.

Мушкараци скоро двоструко више доживљавају повреде на раду. Њих 759 доживело је повреду, у односу на 367 жена. С друге стране, највећи број повреда на раду, чак трећина, догодило се код запослених старих између 46 и 55 година - 344 повреде, односно 30,52 одсто, као и код запослених старих између 36 и 45 година - 266 или 23,60 одсто. Није забележена ниједна повреда на раду код запослених млађих од 18 година, а код оних старих између 18 и 25 било је 70 повреда.

Када су у питању повреде на раду у односу на стечени ниво квалификације, највећи број повреда догодио се особама са четворогодишњим образовањем - 388 или 34,43 одсто и запосленима са завршеном трогодишњом школом, у шта спада и неформално образовање одраслих у трајању од најмање 960 сати обуке - 324 повреде, односно 28,75 одсто. Повреде на раду доживела су и три доктора наука. Повреду на раду коју су им директно нанели други људи пријавило је 11 запослених, а од домаћих животиња страдало је њих петоро.

Највећи број повреда на раду догодио се при клизању, спотицању и паду - 429 или 38,07 одсто, при губитку контроле, потпуне или делимичне, над машином, превозним средством или при руковању опремом, ручним алатом, предметом или животињом - 233 повреде, односно 20,68 одсто. У експлозији је повређена једна особа, а у пожару њих девет. Насиље, напад или претњу, тачније мобинг као повреду на раду пријавило је њих петоро, а повреду нанету од трећег лица, у овом случају повреду или шок због пљачке банке, пријавило је или доживело њих 12.

И. Радоичић