Продавци се жале на слабију продају на Најлону

Простор од 41.000 квадратних метара подељен је на више продајних делова: у наткривеном су углавном гардероба и обућа, док су под отвореним небом поређане картонске кутије са бројним yiyabiyama: од чаша, флаша, разних украсних фигурица, наочара, до старих тацни, фењера, свећњака, нема шта нема. 

Један део је резервисан за продају намештаја, а уз сам улаз поређани су продавци цвећа, док се мало даље нуди алат и још штошта. Многи продавци вероватно не знају да неки предмет из њихове понуде представља антиквитет, те самим тим има и неку већу вредност, али ни то није проблем. Ценкање је једна од чари које одликују надалеко легендарни Најлон, као и формирање цена на лицу места, али је и опште познато да се за улов треба ваљано потрудити, те засукати рукаве и уронити у гомиле гардеробе или картонске кутије, те стрпљиво чепркати.

Екипа „Дневника” искористила је суботње тмурно јутро да процуња тим великим простором, али због кише која је ромињала, снебивајући се да падне пуним капацитетом, није баш било много купаца. 

 – На Најлон пијаци продајем уназад седам година, али, нажалост, продаја иде све лошије – прича нам једна од продавачица која је желела да остане анонимна. – У зависности од сезоне, зими иду боље штрикани одевни предмети, а лети цвеће. Некад ми сестра помогне, нешто сама штрикам, па и овде док седим, стварам нове производе. Продајем зепе, чарапе, прслуке, џемпере и слично. 

За мале паре све може

Из Београда је на Најлон дошла и Ивана Ђурђевски, јер се за новосадски феномен надалеко чуло.

– Пре неколико дана смо имали неко весеље, па смо искористили прилику да посетимо и чувену Најлон пијацу – узбуђена је Ивана Ђурђевски, која каже да иначе прати такве врсте бувљака, те је тако обишла Бубањ Поток у њеном граду, као и Шопић у Лазаревцу. – Нажалост, данас је баш нешто слаба понуда, пошто је и време безвезе. Не тражимо нешто конкретно, али шта год да нађемо за мале паре, може. Волимо да посећујемо овакве пијаце јер могу да се нађу прави драгуљи и потпуно нове ствари, иако се за ову врсту трговине везују разне предрасуде.

Већина продаваца није била расположена за разговор, а не треба их ни кривити. Ружно време, хладно на рукама, слаба посећеност, а и продаја све лошија. Док се провлачимо кроз пуне кутије, чујемо продавце како довикују „Све за 50 динара” или „Код нас маркиране ствари”, док већина седи са својим мислима и пита се како ли ће проћи дан. 

– Продаја је никаква, све је слабије, чини ми се од пандемије – казао је  Дејан Мастиловић, који на Најлону продаје гардеробу већ девет година. – Можда јесу подигли минималац, али је живот поскупео, све је мање могућности да се пазари. 

Од пре неколико година, сваког викенда Јован Дормошев дође чак из Куле и он је задовољан, како послом, тако и купцима који пазаре код њега. 

– Радимо у продавници намештаја „Ентеријер Сан Кула” сав плочасти материјал, тапацирамо угаоне гарнитуре, двоседе, троседе, а уједно пружамо и услуге рестаурације старог намештаја – изјавио је Дормошев. –  Новосађани нас већ знају, а иако се нигде не рекламирамо, квалитет робе и препорука су наш главни адут. Диван је народ који долази, лепо се може сарађивати, људи купују, а они који су емотивно везани за свој стари стилски намештај радије га рестаурирају. 

Раденко Рајлић каже да долази сваког викенда у потрагу за добрим књигама и стриповима, која углавном увек буде плодоносна. 

– Цене су врло прихватљиве – насмејан је Рајлић. – Можда се због врхунске атмосфере и враћам увек овамо, боље је од иједне журке у граду. 

Купац алата Предраг Томчић долази из Oyaka, и то углавном петком, а дешава се и суботом и недељом да се нађе у потрази за неким другим потрепштинама. Каже да Најлон пијацу од других тржница одваја управо то што је отворена само последња три дана у недељи.   

– Столар сам и алати су доста повољни, па ко је мајстор, може да нађе оно што му треба по нижим ценама – прича Томчић. – Дошао сам свашта нешто да видим, јер се увек нађе нешто занимљиво и за кућу, а волим цвеће, па сам сада истраживао шта има у понуди. 

И. Бакмаз