Кинески ђаци пригрлили српски буквар у карловачкој основној школи
Када су се брат и сестра Кинези, Ж. Ћ. и К. Ћ. у септембру 2021. године уписали шести, односно осми разред Основне школе „23. октобар“ у Сремским Карловцима, ова осмолетка била је друга у Србији у којој се школују деца из најмногољудније земље света.
Да ли се у међувремену повећао број таквих образовних установа, није познато, али од тада у карловачкој осмолетци наставу похађа још двоје кинеских ђака, а један је положио малу матуру и постао ученик Карловачке гимназије. Колико за саме ученике из Азије, толико су и за руководство школе, наставнички кадар, психолога и педагога, њихов долазак и образовање велики изазов.
- Пре две године само је у једном селу у Србији било деце из Кине која су укључена у наш образовни основношколски систем - прича за „Дневник“ школски психолог Наташа Црнић Митић. - Немајући искуства с таквим случајевима, позвали смо ту сеоску школу и обратили се Школској управи за савете и упутства како да поступамо. Та деца похађају наставу у нашој школи према измењеном програму у договору са Intеrrеsornom комисијом и почињу од буквара и учења слова. Са Карловачком гимназијом смо потписали споразум о сарадњи како би деца у одељењу кинеског језика, могла да уче српски. Тиме су и гимназијалци на добитку пошто су добили прилику да осим са лекторима, разговарају са још неким коме је кинески језик матерњи.
Наташа Црнић Митић каже да је К. Ћ. који је са сестром први дошао у карловачку основну школу, са српским вршњацима полагао лане пробни и завршни испит, с тим што су за њега припремљени посебни тестови. Уписао је Карловачку гимназију, одељење у ком се изучава кинески језик и на крају првог полугодишта показао одличан успех – 4,60. Пре неки дан на општинском такмичењу из технике и технологије кинески ученик Х.С. звани Шон, освојио је прво место и пласирао се на окружно.
По речима Наташе Црнић Митић, од велике помоћи за споразумевање у почетку је свима био „гугл транслејтер“. У комуникацији с родитељима, тачније с њиховим мајкама, пошто су им очеви још у Кини, наставницима, психологу и педагогу помажу преводиоци.
- Наши ђаци су одушевљени од старта кинеским другарима - напомиње Наташа. - Настојали смо да ђаке из Кине ставимо у одељење које учи енглески јер га знају донекле. Свако од те деце је ради боље комуникације с нашим ученицима узео неко енглеско име, тако имамо Шона, Yojsa, Тилију.... Транзициони тим који постоји у школи одмах се потрудио да им покаже школу, околину, места где могу да купе ужину и слично. Друже се једни с другима чак и после наставе, а нарочито у томе предњаче дечаци. Кинески ђаци похађају допунску наставу из српског и узимају приватне часове из нашег језика. Српски језик најбоље је савладао најстарији међу њима, али он је иначе отворен и комуникативан па није ни чудо. По свему судећи такав случај ће бити и са најмлађом ученицом, која је дошла у фебруару ове године, и већ првих дана почела да чита на српском.
У марту прошле године сународницима из Кине, уписавши се у пети разред придружио се дечак Х. С, а пре месец дана то су учиниле и две сестре, Т. В. која је ученица осмог разреда и Л. В. која похађа други разред. Сви су се трајно настанили с родитељима у Карловцима.
Како каже Наташа Црнић Митић, кинески основци одлично се сналазе у математици, а највише воле ликовно, физичко и музичко. У њиховом образовном систему физика и хемија не постоје као засебни предмети, него их изучавају као групу природних предмета, па им је та подела код нас мало чудна. Необично им је и то што ђаци у Србији уче општу историју, јер се они у својој земљи баве само националном, тако да им је и програм из тог предмета прилагођен. За њихове мајке било је изненађење што у школи у Карловцима проводе између шест и седам сати, јер у домовини, што на настави што на другим активностима, остају и до 13 часова дневно.
Осим Кинеза у карловачку осмолетку иде и неколико руске деце.
Зорица Милосављевић