Kineski đaci prigrlili srpski bukvar u karlovačkoj osnovnoj školi

Da li se u međuvremenu povećao broj takvih obrazovnih ustanova, nije poznato, ali od tada u karlovačkoj osmoletci nastavu pohađa još dvoje kineskih đaka, a jedan je položio malu maturu i postao učenik Karlovačke gimnazije. Koliko za same učenike iz Azije, toliko su i za rukovodstvo škole, nastavnički kadar, psihologa i pedagoga, njihov dolazak i obrazovanje veliki izazov.

- Pre dve godine samo je u jednom selu u Srbiji bilo dece iz Kine koja su uključena u naš obrazovni osnovnoškolski sistem - priča za „Dnevnik“ školski psiholog Nataša Crnić Mitić. - Nemajući iskustva s takvim slučajevima, pozvali smo tu seosku školu i obratili se Školskoj upravi za savete i uputstva kako da postupamo. Ta deca pohađaju nastavu u našoj školi prema izmenjenom programu u dogovoru sa Interresornom komisijom i počinju od bukvara i učenja slova. Sa Karlovačkom gimnazijom smo potpisali sporazum o saradnji kako bi deca u odeljenju kineskog jezika, mogla da uče srpski. Time su i gimnazijalci na dobitku pošto su dobili priliku da osim sa lektorima, razgovaraju sa još nekim kome je kineski jezik maternji. 

Nataša Crnić Mitić kaže da je K. Ć. koji je sa sestrom prvi došao u karlovačku osnovnu školu, sa srpskim vršnjacima polagao lane probni i završni ispit, s tim što su za njega pripremljeni posebni testovi. Upisao je Karlovačku gimnaziju, odeljenje u kom se izučava kineski jezik i na kraju prvog polugodišta pokazao odličan uspeh – 4,60. Pre neki dan na opštinskom takmičenju iz tehnike i tehnologije kineski učenik H.S. zvani Šon, osvojio je prvo mesto i plasirao se na okružno. 

Po rečima Nataše Crnić Mitić, od velike pomoći za sporazumevanje u početku je svima bio „gugl translejter“. U komunikaciji s roditeljima, tačnije s njihovim majkama, pošto su im očevi još u Kini, nastavnicima, psihologu i pedagogu pomažu prevodioci.

- Naši đaci su oduševljeni od starta kineskim drugarima - napominje Nataša. - Nastojali smo da đake iz Kine stavimo u odeljenje koje uči engleski jer ga znaju donekle. Svako od te dece je radi bolje komunikacije s našim učenicima uzeo neko englesko ime, tako imamo Šona, Yojsa, Tiliju.... Tranzicioni tim koji postoji u školi odmah se potrudio da im pokaže školu, okolinu, mesta gde mogu da kupe užinu i slično. Druže se jedni s drugima čak i posle nastave, a naročito u tome prednjače dečaci. Kineski đaci pohađaju dopunsku nastavu iz srpskog i uzimaju privatne časove iz našeg jezika. Srpski jezik najbolje je savladao najstariji među njima, ali on je inače otvoren i komunikativan pa nije ni čudo. Po svemu sudeći takav slučaj će biti i sa najmlađom učenicom, koja je došla u februaru ove godine, i već prvih dana počela da čita na srpskom.

U martu prošle godine sunarodnicima iz Kine, upisavši se u peti razred pridružio se dečak H. S, a pre mesec dana to su učinile i dve sestre, T. V. koja je učenica osmog razreda i L. V. koja pohađa drugi razred. Svi su se trajno nastanili s roditeljima u Karlovcima. 

Kako kaže Nataša Crnić Mitić, kineski osnovci odlično se snalaze u matematici, a najviše vole likovno, fizičko i muzičko. U njihovom obrazovnom sistemu fizika i hemija ne postoje kao zasebni predmeti, nego ih izučavaju kao grupu prirodnih predmeta, pa im je ta podela kod nas malo čudna. Neobično im je i to što đaci u Srbiji uče opštu istoriju, jer se oni u svojoj zemlji bave samo nacionalnom, tako da im je i program iz tog predmeta prilagođen. Za njihove majke bilo je iznenađenje što u školi u Karlovcima provode između šest i sedam sati, jer u domovini, što na nastavi što na drugim aktivnostima, ostaju i do 13 časova dnevno. 

Osim Kineza u karlovačku osmoletku ide i nekoliko ruske dece. 

Zorica Milosavljević