Ловци Бачког Брестовца покушавају да одбране шуму коју су садили
ОЏАЦИ: Многа насеља у Војводини добијала су имена по некој од врста дрвећа, па изузетак од тога није ни Бачки Брестовац, који је управо због густих шума бреста у његовој околини још при оснивању, како кажу књиге староставне у 16. веку, добио своје тадашње име Брестово, које је тек 1922. године промењено у садашње.
Подигнут својевремено на једној од ретких „сувота“ тада мочварне Војводине, Бачки Брестовац у новијем периоду оскудева шумама, па је недавна одлука Пољопривредног предузећа „Војводина“, сукцесора некадашњег истоименог друштвеног пољо-предузећа, да раскрчи 10 хектара потеза „Лалинске ливаде“ наишла на револт и реакцију чланова овдашњег Ловачког друштва „ Брест“, као и њихових колега из оџачког Ловачког удружења „Мостонга“.
Наиме, како тврде овдашњи ловци, у јеку кампање „Пошумимо Војводину“, коју води истоимена мрежа еколошких удружења и покрета у најмање пошумљеној регији у Европи, у овом селу оџачке општине је почела сеча шуме коју су са еколозима, активистима месне заједнице и ђацима Основне школе „Никола Тесла“ пре тридесетак година посадили. Како тврде брестовачки ловци, багремова шума подигнута је на имању тадашњег Друштвеног пољопривредног предузећа „Војводина“ у Бачком Брестовцу, које је 1995. године склопило уговор о преносу власништва без накнаде над тим земљиштем на сеоско ловачко друштво, који ЛД „Брест“ поседује.
Та промена никада није заведена и у регистрима Републичког геодетског завода, па сада приватно PP „Војводина“ у настојању да добије још који хектар обрадивог земљишта, крчи „Лалинске ливаде“ које сматра за искључиво своје власништво. Мотив за својевремено пошумљавање „Лалинских ливада“, поред оних еколошких, односно стварања зелене оазе и својеврсних природних плућа села окруженог непрегледном равницом, био је стварање такозване ремизе, односно честара у којем би се ситна и висока дивљач склањала од природних непријатеља или током хладних и снежних зимских дана, који са собом носе и недостатак хране за дивљач.
Недовољно јасној имовинско-правној ситуацији, „придружила“ се и разлика у ставовима и реакцијама државних органа према овом проблему, пошто је на алармирање брестовачких ловаца покрајинска шумарско-ловна инспекција зауставила даљу сечу, а приде, ни у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде нису пронашли ни један основ за одобравање сече шуме. Повод за овакав став ресорног министарства је свакако била законска одредба која сваку површину обраслу дрвећем, а већу од пет ари третира као шуму, при чему су „Лалинске ливаде“ 200 пута пространије од тог законског минимума.
С друге стране, пољопривредна инспекција је, очигледно се реферирајући на чињеницу да у документацији РГЗ „Лалинске ливаде“ још увек слове за пољопривредно земљиште а не шуму, изнела став да овај потес, описујући шуму као „запуштено и зарасло обрадиво земљише“ треба привести основној намени, односно пољопривредној производњи.
Да се не ради искључиво о жељи приватног пољопривредног предузећа, које је на почетку новог миленијума добило нове власнике придошле из Ирске, да добије нове оранице, брестовачки и оџачки ловци документују и простом економском рачуницом. Наиме, сечом стабала тридестогодишњег багрема ове шуме добија се 217 кубних метара дрвета по хектару, па се са десет хектара, уз цену од 7.500 динара по просторном метру огревног дрвета, долази до податка да финансијска корист од ове сече надилази суму од 16 милиона динара. Како су у својој побуни и јавним наступима навели ловци „неко присваја и продаје стабла која није ни садио, ни неговао, ни чувао“.
М. Миљеновић