ПРИЧЕ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ: Дунавом пловили сплавови, дереглије, пароброди

Истовремено је стварала везе између различитих земаља и народа, који су на његовим обалама подизали градове, тврђаве, привредне објекте, луке и пристаништа. Управо је Дунав у Војводини, са својим притокама Савом, Тисом, Тамишем и Бегејом, оформила обиље пловних путева које је јединствено у Европи.

Према речима музејске саветнице и историчарке у Музеју Војводине у Новом Саду Веселинке Марковић, Дунав је вековима представљао најважнији речни пловни пут на Старом континенту и у великој мери је утицао на цивилизацијски, културни и привредни развој подунавских земаља. 

- Пловидба Дунавом се интензивно развила у 18. и 19. веку, а употребљавани су најразличитији пловни објекти - сплавови, скеле, чамци, затим барке (мањи бродови), тикваре (рибарске барке), гемије, односно лађе турског порекла за превоз жита, житарице и дрварице, касније и пароброди - набраја Веселинка Марковић. - Пловили су, и већи трговачки бродови, попут лађа баркетони и отворених тумбаса. Најчешћи тип пловила на Дунаву била је дереглија, врста откривене лађе, дрвене конструкције, која је служила за превоз терета на кратким релацијама. Већим дереглијама се управљало кормилом, а мањима лентом која је изгледала као велико дрвено весло. Низводно су се кретале уз помоћ весала, или мотака, док су их узводно теглили парни или моторни бродови, а врло често су их вукли и људи са обале. Када је ветар био повољан лађари на дереглијама су употребљавали и једро.

У то време интензивирање речног саобраћаја имало је све осетнији утицај на јачање економија и то посебно након што су исушене мочваре и ископани канали на подручју Војводине. Прометне луке и пристаништа била су од нарочитог значаја за развој речног саобраћаја и привреде на развој насеља, а посебно градова попут Новог Сада, Земуна и Панчева, али и мањих места на обали Дунава. На Дунаву су изграђена пристаништа у Бездану, Апатину, Купусини, Богојеву, Паланци, Новом Саду, Петроварадину, Сремским Карловцима, Панчеву, Омољици и Ковину.  - Развој индустрије оријентисао се према воденим путевима као најдоступнијим транспортним правцима. Први  индустријски објекти били су смештени на обалама река, јер су на тај начин најбрже допремане сировине и транспортована  робу на разна одредиш.  Такав начин транспорта одржао се и током 20. века. Товарни лист Беочинске фабрике цемента АД из 1937. године потврђује да је портланд цемент превожен бродовима и у то време. Бродовима типа тегљеница без погона превозиле су се различите врсте терета током прве половине 20. века, а њих су вукли мањи бродови тзв. тегљачи. Осим тога, на територији Војводине деловала су и домаћа паробродарска предузећа као што су „Браћа Гутман” у Панчеву, Панчевачко бродарство Николића, „Гутман и Франк” у Новом Саду, те „Волф и Тростлер” у Сомбору - објашњава Веселинка Марковић. 

Изградња железнице у овим крајевима седамдесетих и осамдесетих година 19. века значила је појаву нове врсте транспорта, која је делимично потиснула превоз робе лађама. Ипак упркос модернизацији и појави нових начина саобраћаја, Дунав и данас представља важну привредну саобраћајницу, жилу куцавицу Европе, која спаја народе свих подунавских земаља, али и привлачи туристе из целог света који пловећи том реком упознају прошлост и садашњост људи који на његовим обалама живе.

Дунавом се одвијао интензиван путнички саобраћај. Средином 19. века појавили су се и пароброди, углавном они у власништву „Првог паробродарског Ц.Кр. повлашћеног друштва“, које је основано у Бечу 1829. године. Друштво је деценијама уживало монополски положај на Дунаву и свим његовим притокама, а своје агенције имало у Апатину, Новом Саду, Сремским Карловцима и другим местима. У реду пловидбе од 19. новембра, односно1. децембра 1864. године, путници су обавештени да  „пароброд до престанка пловидбе“ плови, петком из Карловаца у Земун и Оршаву и понедељком из Карловаца у Пешту. Друштво је имало своје агенције у Апатину, Новом Саду, Сремским Карловцима, Ковину, Старој Кањижи, Сенти, Новом Бечеју, Тителу, Сремској Митровици и Кленку.

 Силвиа Ковач