РЕЗОН Разлика између истине и уобразиље

Хјум, наиме, сматра да је последица различита од узрока и да се у њему не може открити априори, већ да се може утврдити само искуством. Пуне 23 године доказе за то нуди бивша власт, садашња опозиција. Хјум би без имало потешкоћа закључио да су они узрок свих наших недаћа. Да су узрок пропадања Србије. Да су узрок тешке беде грађана, која је трајала до 2012. године. И да су последице њиховог деловања имале такве размере да не могу потпуно да се анулирају ни после 10 година ревитализације државе, њених финансија и опоравка привреде. Или, што би рекао Пекић, они су били и јесу национална невоља првог реда.

Њихов однос према политици и фукционисању државе заснован је на уобразиљи. На нетачном тумачењу података. Извор њихових закључака нису проверљиви аргументи, већ машта. Методологија која се не заснива на озбиљној аналитици, епистемолошком и емпиријском извођењу доказа, него на маштаријама, није поуздана. Напротив!

Метафизика, рекао би Хјум, служи томе да открива подручја нашег незнања. Али, ко остане заробљен у непоузданим токовима своје уобразиље, његови закључци о стварности увек бивају погрешни. И неистинити. Необјективан приступ побраја и користи само оне доказе који су подесни за његову сврху. Спин, као метод комуникације одбацује све што грађанима може изгледати противуречно и користи само оно што може да се подудари са њиховим предрасудама и може лако да се прихвати.

Из дана у дан, из године у годину понавља се исти сценарио! Није важно шта говоре званични економски и фискални подаци, нити шта је на дневном реду Скупштине, опозиција понавља увек исте обмане. Засипа јавност увек истим паролама и слоганима, упакованим у форму клевете. У њиховој интерпретацији стварност у Србији није била никад гора. Власт није била никад гора. Никад није било мање инвестиција. И никад се горе није живело. Има ли доказа за те тврдње? Нема! Нити једног. Сви су супротни. Из чега онда извлаче те закључке? Да ли их треба узимати као релевантне? Не! Уобразиљи је иманентно да не може да образује адекватну представу, јер није заснована на анализи доказа, већ на представи о непрочитаном. На апстракцији, која, будући да није заснована на фактима, представља личну, и неотклониву заблуду. Међутим, не може уобразиља појединца, или групе индивидуа да постане опште правило. Нарочито не ако чињенице директно противурече њиховој уобразиљи.

Све што грађани чују од њих о економији Србије и политичким приликама је апсолутно нетачно. Или, намерно погрешно интепретирано. То је лако доказати! Бројевима, и конкретним чињеницама. Пре три дана у Новом Саду је отворена нова фабрика немачког гиганта Континентал, највећа у Европи. У њој ће за врло високе плате, знатно веће од просека Србије, који је достигао 720 евра, радити 1.500 Новосађана. Тиме је укупан број новозапослених Новосађана од 2012. године премашио 39.000. И, као што сам писао пре годину дана, Континентал ће у Новом Саду производити најмодерније контролне дисплеје за најпрестижније аутомобилске куће. Ти дисплеји су изум новосадских ИТ инжењера и представљаће будућност ауто-индустрије. Извозиће се у цео свет и на њима ће писати „Маде ин Сербиа„. Извоз Континентала достићи ће 2,2 милијарде евра.

Други детаљ је објављен пре неколико дана. „Соко„ је превезао два милиона путника. Брза пруга је значајно унапредила живот Новосађанима и Београђанима. Али, и довела до драстичног раста прихода новосадске и београдске угоститељске привреде. Туризам ће тек процветати, кад се средином 2024. заврши брза пруга од Новог Сад до Суботице, затим од Суботице до Будимпеште и кад се заврши реконструкција пруге Београд - Ниш. Многи Новосађани моћи ће за два сата да оду до Ниша, посете Ћеле-кулу и друге знаменитости, ручају, попију пиће, ручају и врате се у Нови Сад.

Како то изгледа сада? Возови на прузи Београд - Ниш саобраћају истом брзином као када је изграђена пре 142 године - шест сати. Да су тврдње критичара власти нетачне белодано доказују следећи подаци. Од 2000. до 2012. године изграђено је нула километара, а од 2012. до 2022. 131,4 километара пруга. Кад је реконструкција у питању резултати су још очигледнији. Од 2000. до 2012. реконструисано је 31, а од 2012. до 2022. 754,9 километара пруга. Отворено је преко 200 фабрика и 400.000 нових радних места. Од 2012. до 2022. изграђен је 381 километар путева, а гради се још 503 километра.

Чак је и Фискални савет, чија се виђења јавних финансија често драстично разликују од виђења Владе, констатовао снажан развој Србије. У извештају о трошењу buyеta за 2021. годину, што је година после пандемије Ковид 19, Фискални савет између осталог наводи да је остварен раст БДП-а од 7,4 одсто. А да је, кад се искључе једнократна антикризна давања, фискални дефицит износио 1% БДП-а. Наводи се и да је 2021. годину обележио снажан раст buyеtskih прихода. Врло позитивно је оцењен раст инвестиција у инфраструктуру, које се оцењују као највеће од када је уведена институција Фискалног савета. Наводи се да су улагања у инфраструктуру имала раст од 60 одсто у односу на 2020. годину, и да су износиле 7,4 одсто БДП-а. То је по оцени Фискалног савета знатно изнад нивоа инвестиција Централне и Југоисточне Европе. Закључује се и да је снажно повећења инвестиција дало допринос опоравку привреде.

Како је то изгледало до 2012? Тадашња власт је бацила седам милијади динара на непостојеће погоне нових технологија. Ево примера. Из покрајинског buyеta финансирано је 112 фантомских погона, који нису запослили ниједног новог радника, нити су утицали на привредни развој Новог Сада и Војводине. „НС репортер„, чији сам главни уредник био дуги низ година, истраживао је све ове погоне, и емпиријски смо доказали да су сви били обмана. Памтим, да је из војвођанског buyеta 2009. више од пола милиона евра дато погону за развој производње ПВЦ столарије. Новинари „НС репортера„ су звали фирму која је субвенцинисана из покрајинског buyеta у намери да дођу код њих и купе врата и прозоре. Пет дана су их обмањивали. Нудили изговоре, да имају велике poruybinе за грађевинску индустрију, и да не могу да им изађу у сусрет. Онда су их петог дана одвели на једно стовариште у Петроварадин, за које се испоставило да није њихово, већ једне сасвим друге фирме.

Тако је изгледао развој привреде у то време. А како је изгледала борба против корупције, о којој непрестано причају? Сећам се сведочења Миладина Suvajyića 2003. године на суђењу тадашњем начелнику нарко одсека новосадске полиције, оптуженом и осуђеном за сарадњу са „земунским кланом„. Suvajyić је тада испричао да је он предлагао решења за начелнике полиције, поједине судије и тужиоце, а онда би Душан Спасојевић Шиптар одлазио код неких пријатеља политичара у Београду и сређивао њихова именовања. Пред запрепашћеним и шокираним судским већем, Suvajyić је посведочио да су све заплене дроге тих година биле намештаљка. Он би полицији „продавао„ поједине, лоше чланове клана с малим количинама, да би остали, поуздани дилери могли несметано да раде.

Тада су у граду постојала три криминална клана, данас не постоји ниједан. Киднаповања, изнуде, рекетирање, дупла продаја станова били су свакодневица. Данас је криминал у Новом Саду сведен на минимум и представља инцидентну појаву.

Иста је ствар и кад је у питању слобода медија. То је само спин. Парола, која лепо звучи.

Утврдио сам и да је извештај о пословању РТС-а за 2021. годину, прочитао мали број опозиционара који оштро критикују РТС. Истина, руководство је прибегло лукавству, па је извештај сачинило на 255 страна. Извештаји су по природи досадна литература, па не чуди да је на многе посланике толика количина слова деловала обесхрабрујуће. Зашто је тај извештај важан? Он раскринкава заблуду опозиције да би победила Вучића и СНС кад би стекла апсолутну контролу над РТС-ом. Међутим, из извештаја је видљиво да међу 20 најгледанијих емисија у 2021. години, нема ниједне емисије с Н1 и Нове С, које, како тврде опозиционари, представљају најпрофесионалније медије у Србији, који једини извештавају о темама које грађанима живот значе. И друго, Дневник 2 РТС-а, који представља мрачну жудњу свих опозиционих странака, у просеку гледа 1,2 милиона људи, што је укупно 18 одсто укупног аудиторијума. Тај податак би морао да подстакне опозицију да се уместо притиску на медије, посвете озбиљном бављењу политиком. Ево и зашто. Ниједна коначност није бесконачно дељива. У Србији има један број становника и један број бирача. Не могу да постоје други гласови, осим гласови грађана који излазе на изборе. У Србији има четири милиона гледалаца ТВ програма. На изборе излази око 3,7 милиона људи, а Дневник РТС-а гледа 1,2 милиона. грађана. Дакле, ако се узме у обзир чињеница да је Вучић на изборима освојио 2,3 милиона гласова, кад би опозиција једина била присутна у Дневнику РТС-а за победу би јој недостајала ситница од милион и сто хиљада гласова.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик у Скупштини Србије)