REZON Razlika između istine i uobrazilje

Hjum, naime, smatra da je posledica različita od uzroka i da se u njemu ne može otkriti apriori, već da se može utvrditi samo iskustvom. Pune 23 godine dokaze za to nudi bivša vlast, sadašnja opozicija. Hjum bi bez imalo poteškoća zaključio da su oni uzrok svih naših nedaća. Da su uzrok propadanja Srbije. Da su uzrok teške bede građana, koja je trajala do 2012. godine. I da su posledice njihovog delovanja imale takve razmere da ne mogu potpuno da se anuliraju ni posle 10 godina revitalizacije države, njenih finansija i oporavka privrede. Ili, što bi rekao Pekić, oni su bili i jesu nacionalna nevolja prvog reda.

Njihov odnos prema politici i fukcionisanju države zasnovan je na uobrazilji. Na netačnom tumačenju podataka. Izvor njihovih zaključaka nisu proverljivi argumenti, već mašta. Metodologija koja se ne zasniva na ozbiljnoj analitici, epistemološkom i empirijskom izvođenju dokaza, nego na maštarijama, nije pouzdana. Naprotiv!

Metafizika, rekao bi Hjum, služi tome da otkriva područja našeg neznanja. Ali, ko ostane zarobljen u nepouzdanim tokovima svoje uobrazilje, njegovi zaključci o stvarnosti uvek bivaju pogrešni. I neistiniti. Neobjektivan pristup pobraja i koristi samo one dokaze koji su podesni za njegovu svrhu. Spin, kao metod komunikacije odbacuje sve što građanima može izgledati protivurečno i koristi samo ono što može da se podudari sa njihovim predrasudama i može lako da se prihvati.

Iz dana u dan, iz godine u godinu ponavlja se isti scenario! Nije važno šta govore zvanični ekonomski i fiskalni podaci, niti šta je na dnevnom redu Skupštine, opozicija ponavlja uvek iste obmane. Zasipa javnost uvek istim parolama i sloganima, upakovanim u formu klevete. U njihovoj interpretaciji stvarnost u Srbiji nije bila nikad gora. Vlast nije bila nikad gora. Nikad nije bilo manje investicija. I nikad se gore nije živelo. Ima li dokaza za te tvrdnje? Nema! Niti jednog. Svi su suprotni. Iz čega onda izvlače te zaključke? Da li ih treba uzimati kao relevantne? Ne! Uobrazilji je imanentno da ne može da obrazuje adekvatnu predstavu, jer nije zasnovana na analizi dokaza, već na predstavi o nepročitanom. Na apstrakciji, koja, budući da nije zasnovana na faktima, predstavlja ličnu, i neotklonivu zabludu. Međutim, ne može uobrazilja pojedinca, ili grupe individua da postane opšte pravilo. Naročito ne ako činjenice direktno protivureče njihovoj uobrazilji.

Sve što građani čuju od njih o ekonomiji Srbije i političkim prilikama je apsolutno netačno. Ili, namerno pogrešno intepretirano. To je lako dokazati! Brojevima, i konkretnim činjenicama. Pre tri dana u Novom Sadu je otvorena nova fabrika nemačkog giganta Kontinental, najveća u Evropi. U njoj će za vrlo visoke plate, znatno veće od proseka Srbije, koji je dostigao 720 evra, raditi 1.500 Novosađana. Time je ukupan broj novozaposlenih Novosađana od 2012. godine premašio 39.000. I, kao što sam pisao pre godinu dana, Kontinental će u Novom Sadu proizvoditi najmodernije kontrolne displeje za najprestižnije automobilske kuće. Ti displeji su izum novosadskih IT inženjera i predstavljaće budućnost auto-industrije. Izvoziće se u ceo svet i na njima će pisati „Made in Serbia„. Izvoz Kontinentala dostići će 2,2 milijarde evra.

Drugi detalj je objavljen pre nekoliko dana. „Soko„ je prevezao dva miliona putnika. Brza pruga je značajno unapredila život Novosađanima i Beograđanima. Ali, i dovela do drastičnog rasta prihoda novosadske i beogradske ugostiteljske privrede. Turizam će tek procvetati, kad se sredinom 2024. završi brza pruga od Novog Sad do Subotice, zatim od Subotice do Budimpešte i kad se završi rekonstrukcija pruge Beograd - Niš. Mnogi Novosađani moći će za dva sata da odu do Niša, posete Ćele-kulu i druge znamenitosti, ručaju, popiju piće, ručaju i vrate se u Novi Sad.

Kako to izgleda sada? Vozovi na pruzi Beograd - Niš saobraćaju istom brzinom kao kada je izgrađena pre 142 godine - šest sati. Da su tvrdnje kritičara vlasti netačne belodano dokazuju sledeći podaci. Od 2000. do 2012. godine izgrađeno je nula kilometara, a od 2012. do 2022. 131,4 kilometara pruga. Kad je rekonstrukcija u pitanju rezultati su još očigledniji. Od 2000. do 2012. rekonstruisano je 31, a od 2012. do 2022. 754,9 kilometara pruga. Otvoreno je preko 200 fabrika i 400.000 novih radnih mesta. Od 2012. do 2022. izgrađen je 381 kilometar puteva, a gradi se još 503 kilometra.

Čak je i Fiskalni savet, čija se viđenja javnih finansija često drastično razlikuju od viđenja Vlade, konstatovao snažan razvoj Srbije. U izveštaju o trošenju buyeta za 2021. godinu, što je godina posle pandemije Kovid 19, Fiskalni savet između ostalog navodi da je ostvaren rast BDP-a od 7,4 odsto. A da je, kad se isključe jednokratna antikrizna davanja, fiskalni deficit iznosio 1% BDP-a. Navodi se i da je 2021. godinu obeležio snažan rast buyetskih prihoda. Vrlo pozitivno je ocenjen rast investicija u infrastrukturu, koje se ocenjuju kao najveće od kada je uvedena institucija Fiskalnog saveta. Navodi se da su ulaganja u infrastrukturu imala rast od 60 odsto u odnosu na 2020. godinu, i da su iznosile 7,4 odsto BDP-a. To je po oceni Fiskalnog saveta znatno iznad nivoa investicija Centralne i Jugoistočne Evrope. Zaključuje se i da je snažno povećenja investicija dalo doprinos oporavku privrede.

Kako je to izgledalo do 2012? Tadašnja vlast je bacila sedam milijadi dinara na nepostojeće pogone novih tehnologija. Evo primera. Iz pokrajinskog buyeta finansirano je 112 fantomskih pogona, koji nisu zaposlili nijednog novog radnika, niti su uticali na privredni razvoj Novog Sada i Vojvodine. „NS reporter„, čiji sam glavni urednik bio dugi niz godina, istraživao je sve ove pogone, i empirijski smo dokazali da su svi bili obmana. Pamtim, da je iz vojvođanskog buyeta 2009. više od pola miliona evra dato pogonu za razvoj proizvodnje PVC stolarije. Novinari „NS reportera„ su zvali firmu koja je subvencinisana iz pokrajinskog buyeta u nameri da dođu kod njih i kupe vrata i prozore. Pet dana su ih obmanjivali. Nudili izgovore, da imaju velike poruybine za građevinsku industriju, i da ne mogu da im izađu u susret. Onda su ih petog dana odveli na jedno stovarište u Petrovaradin, za koje se ispostavilo da nije njihovo, već jedne sasvim druge firme.

Tako je izgledao razvoj privrede u to vreme. A kako je izgledala borba protiv korupcije, o kojoj neprestano pričaju? Sećam se svedočenja Miladina Suvajyića 2003. godine na suđenju tadašnjem načelniku narko odseka novosadske policije, optuženom i osuđenom za saradnju sa „zemunskim klanom„. Suvajyić je tada ispričao da je on predlagao rešenja za načelnike policije, pojedine sudije i tužioce, a onda bi Dušan Spasojević Šiptar odlazio kod nekih prijatelja političara u Beogradu i sređivao njihova imenovanja. Pred zaprepašćenim i šokiranim sudskim većem, Suvajyić je posvedočio da su sve zaplene droge tih godina bile nameštaljka. On bi policiji „prodavao„ pojedine, loše članove klana s malim količinama, da bi ostali, pouzdani dileri mogli nesmetano da rade.

Tada su u gradu postojala tri kriminalna klana, danas ne postoji nijedan. Kidnapovanja, iznude, reketiranje, dupla prodaja stanova bili su svakodnevica. Danas je kriminal u Novom Sadu sveden na minimum i predstavlja incidentnu pojavu.

Ista je stvar i kad je u pitanju sloboda medija. To je samo spin. Parola, koja lepo zvuči.

Utvrdio sam i da je izveštaj o poslovanju RTS-a za 2021. godinu, pročitao mali broj opozicionara koji oštro kritikuju RTS. Istina, rukovodstvo je pribeglo lukavstvu, pa je izveštaj sačinilo na 255 strana. Izveštaji su po prirodi dosadna literatura, pa ne čudi da je na mnoge poslanike tolika količina slova delovala obeshrabrujuće. Zašto je taj izveštaj važan? On raskrinkava zabludu opozicije da bi pobedila Vučića i SNS kad bi stekla apsolutnu kontrolu nad RTS-om. Međutim, iz izveštaja je vidljivo da među 20 najgledanijih emisija u 2021. godini, nema nijedne emisije s N1 i Nove S, koje, kako tvrde opozicionari, predstavljaju najprofesionalnije medije u Srbiji, koji jedini izveštavaju o temama koje građanima život znače. I drugo, Dnevnik 2 RTS-a, koji predstavlja mračnu žudnju svih opozicionih stranaka, u proseku gleda 1,2 miliona ljudi, što je ukupno 18 odsto ukupnog auditorijuma. Taj podatak bi morao da podstakne opoziciju da se umesto pritisku na medije, posvete ozbiljnom bavljenju politikom. Evo i zašto. Nijedna konačnost nije beskonačno deljiva. U Srbiji ima jedan broj stanovnika i jedan broj birača. Ne mogu da postoje drugi glasovi, osim glasovi građana koji izlaze na izbore. U Srbiji ima četiri miliona gledalaca TV programa. Na izbore izlazi oko 3,7 miliona ljudi, a Dnevnik RTS-a gleda 1,2 miliona. građana. Dakle, ako se uzme u obzir činjenica da je Vučić na izborima osvojio 2,3 miliona glasova, kad bi opozicija jedina bila prisutna u Dnevniku RTS-a za pobedu bi joj nedostajala sitnica od milion i sto hiljada glasova.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću i poslanik u Skupštini Srbije)