broken clouds
19°C
26.04.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Обележен Дан матерњег језика на Филозофском факултету у Новом Саду

22.02.2023. 09:15 09:20
Пише:
Фото: Дневник/В. Фифа

Међународни дан матерњег језика обележен је  на Филозофском факултету у Новом Саду, где су у свечаној сали одржане презентације матерњих језика који се говоре у Србији, а студирају на том факултету.

Према речима Томислава Букатаревић из Центра за језике са поменутог факултета, студентима су на располагању мађарски, румунски, српски, русински и словачки језик.

„Позвали смо професоре са тих одсека и њихове студенте да нам представе свој језик и укажу на значај његовог присуства, како у Новом Саду и Војводини, тако и у целој Србији и региону„, рекао је Букатаревић. „Нама је драго што традиционално, још од раних 2000. година организујемо прославу Дана матерњег језика, уз богат програм, посвећен књижевницима на поменутим језицима. Уз то смо представили прву граматику русинског језика, која ове године обележава пун век постојања, а имали смо и вокалне изведбе на словачком језику. Филозофски факултет у Новом Саду је отворених врата за све који желе да науче тих пет језика„.

Са Одсека за румунистику, редован професор Viryinija Поповић са студентима  рецитовала је неколико песама на румунском језику најпознатијег румунског песника Михаја Еминескуа, уз превод које је урадио Васко Попа и Јоан Флора, такође један од најпознатијих румунских песника.

Поставља се питање ко ће у будућности у школама предавати не само језике националних мањина, већ и српски језик

„Промовисали смо румунски, књижевни језик, који се учи као матерњи или страни„, испричао је Поповић. „На овом смеру имамо око двадесетак студената на свим нивоима студија. Трудимо се сваке године, не само кроз културу и књижевност већ и кроз обичаје и традицију, да промовишемо наш идентитет и да га сачувамо на простору Војводине, односно ван наше матице Румуније. Радујемо се што можемо да покажемо нашу културу и књижевност„.

Заменик шефа Одсека за хунгарологију на Филозофском факултету проф. др Едита Андрић је заједно са студентима представила неколико записа мађарских књижевника, који су писали о свом матерњем језику.

„Сваке године, око двадесетак студената упише мађарски језик као матерњи, док се око четрдесетак годишње определи за мађарски као обавезан страни језик„, казала је Едита Андрић. „Нама је увек важно да смо присутни на оваквим догађајима, зато што је очување матерњег језика јако битан за чување идентитета једног народа. Није сигурно да је матерњи примаран и први научен језик у животу, али је јако битно да га негујемо, јер се најбоље знамо изразити баш на матерњем језику„.

Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић посетио је  Филозофски факултет у Новом Саду, како би се састао са шефовима одсека поменутих пет матерњих језика. Циљ је кроз разговор наћи решења за поједине проблеме.

„На месту смо на ком је својеврсна гравитациона тачка свих културних потреба, а језик је можда један од најважнијих„, истакао је Милошевић. „Ту смо да посебно разговарамо о језицима националних мањина, који су заступљени у пројектима Покрајинског секретаријата за високо образовање. Говорили смо о потреби формирања Института друштвених хуманистичких наука, јер осим оних рационалних питања, која се тичу нашег buyеta и економског развоја, важно је да размишљамо и о људској доброти, квалитету живота и људској срећи. Драго ми је што ћу данас са колегама са Филозофског факултета унапредити неке своје ставове, а верујем да ћемо и донети неке добре инфоирмације које ће значити за њихов даљи будући рад.

Продекан за послове акредитације самовредновања и праћења квалитета рада Филозофског факултета у Новом Саду Миливој Алановић исказао је задовољство што ће са покрајинским секретаром да увиде шта су то пропустили у досадашњем раду и нађу неке мере да заинтересују младе да упишу неки од матерњих језика.

„Трудимо се да обезбедимо одговарајућу наставну и научну базу, како би се ови студијски програми квалитетно изводили, али је нажалост примећен пад интересовања за студије матерњих језика, књижевности и уопште националне културе у последње време, што јесте један од великих изазова„, рекао је Алановић. „Поставља се питање ко ће у будућности у школама предавати не само језике националних мањина, већ и српски језик„.

Како је рекао, пред њима је озбиљан задатак да осмисле студијске програме, мотивишу младе за студије матерњих језика, националне књижевности и уопште културе.

И. Бакмаз

Пише:
Пошаљите коментар