Obeležen Dan maternjeg jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Prema rečima Tomislava Bukatarević iz Centra za jezike sa pomenutog fakulteta, studentima su na raspolaganju mađarski, rumunski, srpski, rusinski i slovački jezik.

„Pozvali smo profesore sa tih odseka i njihove studente da nam predstave svoj jezik i ukažu na značaj njegovog prisustva, kako u Novom Sadu i Vojvodini, tako i u celoj Srbiji i regionu„, rekao je Bukatarević. „Nama je drago što tradicionalno, još od ranih 2000. godina organizujemo proslavu Dana maternjeg jezika, uz bogat program, posvećen književnicima na pomenutim jezicima. Uz to smo predstavili prvu gramatiku rusinskog jezika, koja ove godine obeležava pun vek postojanja, a imali smo i vokalne izvedbe na slovačkom jeziku. Filozofski fakultet u Novom Sadu je otvorenih vrata za sve koji žele da nauče tih pet jezika„.

Sa Odseka za rumunistiku, redovan profesor Viryinija Popović sa studentima  recitovala je nekoliko pesama na rumunskom jeziku najpoznatijeg rumunskog pesnika Mihaja Emineskua, uz prevod koje je uradio Vasko Popa i Joan Flora, takođe jedan od najpoznatijih rumunskih pesnika.

„Promovisali smo rumunski, književni jezik, koji se uči kao maternji ili strani„, ispričao je Popović. „Na ovom smeru imamo oko dvadesetak studenata na svim nivoima studija. Trudimo se svake godine, ne samo kroz kulturu i književnost već i kroz običaje i tradiciju, da promovišemo naš identitet i da ga sačuvamo na prostoru Vojvodine, odnosno van naše matice Rumunije. Radujemo se što možemo da pokažemo našu kulturu i književnost„.

Zamenik šefa Odseka za hungarologiju na Filozofskom fakultetu prof. dr Edita Andrić je zajedno sa studentima predstavila nekoliko zapisa mađarskih književnika, koji su pisali o svom maternjem jeziku.

„Svake godine, oko dvadesetak studenata upiše mađarski jezik kao maternji, dok se oko četrdesetak godišnje opredeli za mađarski kao obavezan strani jezik„, kazala je Edita Andrić. „Nama je uvek važno da smo prisutni na ovakvim događajima, zato što je očuvanje maternjeg jezika jako bitan za čuvanje identiteta jednog naroda. Nije sigurno da je maternji primaran i prvi naučen jezik u životu, ali je jako bitno da ga negujemo, jer se najbolje znamo izraziti baš na maternjem jeziku„.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević posetio je  Filozofski fakultet u Novom Sadu, kako bi se sastao sa šefovima odseka pomenutih pet maternjih jezika. Cilj je kroz razgovor naći rešenja za pojedine probleme.

„Na mestu smo na kom je svojevrsna gravitaciona tačka svih kulturnih potreba, a jezik je možda jedan od najvažnijih„, istakao je Milošević. „Tu smo da posebno razgovaramo o jezicima nacionalnih manjina, koji su zastupljeni u projektima Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje. Govorili smo o potrebi formiranja Instituta društvenih humanističkih nauka, jer osim onih racionalnih pitanja, koja se tiču našeg buyeta i ekonomskog razvoja, važno je da razmišljamo i o ljudskoj dobroti, kvalitetu života i ljudskoj sreći. Drago mi je što ću danas sa kolegama sa Filozofskog fakulteta unaprediti neke svoje stavove, a verujem da ćemo i doneti neke dobre infoirmacije koje će značiti za njihov dalji budući rad.

Prodekan za poslove akreditacije samovrednovanja i praćenja kvaliteta rada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović iskazao je zadovoljstvo što će sa pokrajinskim sekretarom da uvide šta su to propustili u dosadašnjem radu i nađu neke mere da zainteresuju mlade da upišu neki od maternjih jezika.

„Trudimo se da obezbedimo odgovarajuću nastavnu i naučnu bazu, kako bi se ovi studijski programi kvalitetno izvodili, ali je nažalost primećen pad interesovanja za studije maternjih jezika, književnosti i uopšte nacionalne kulture u poslednje vreme, što jeste jedan od velikih izazova„, rekao je Alanović. „Postavlja se pitanje ko će u budućnosti u školama predavati ne samo jezike nacionalnih manjina, već i srpski jezik„.

Kako je rekao, pred njima je ozbiljan zadatak da osmisle studijske programe, motivišu mlade za studije maternjih jezika, nacionalne književnosti i uopšte kulture.

I. Bakmaz