„Коштана” поново у Народном позоришту Суботица, овај пут у драми на мађарском

Сада је дошло време да се на истом месту, у Народном позоришту Суботица, само на другом језику - мађарском, поново одигра ова чувена драма. „Коштану” управо режира Андреј Бока, играће је Дина Дедовић Томић, која Емину Елор у истој улози није ни гледала, па биће сигурно нових изненађења.

Петронела Кермеци, глумица која је тренутно директорка Драме на мађарском Народног позоришта Суботица/ Непсинхаз, открива да јој је још док је конкурисала за ово место један од планова био да на репертоар уврсти дела која су значајна и одлучујућа у српској књижевности.

- Суботица је мултиетничка средина у којој живи неколико народа један поред другог, мислим да је важно да упознамо културу једни других, а позориште ствара прилику за то - каже Петронела Кермеци. - Представљање познатих српских комада на мађарском језику дошло је из намере да мађарски гледаоци сваки сегмент културе која живи поред њих упознају на свом матерњем језику. Са друге стране је и свака представа Драме на мађарском титлована на српски језик.

Од 2019. године, одржане су две такве премијере - „Ожалошћена породица” Бранислава Нушића, у режији Андреја Боке, „Бановић Страхиња” Старца Милије и Борислава Михајловића Михиза, у адаптацији и режији Мирка Радоњића, а сада је на реду и „Коштана”, чија је премијера заказана за 22. март.

- Драме су биле препоручене од стране редитеља, али је био важан аспект испричати вечну и универзалну причу о условима сопственог доба и менталитету нашег савременог друштва - објашњава директорка Драме на мађарском Народног позоришта Суботица Петронела Кермеци. - Основни сукоб у комадима нуди многа савремена читања за позоришне ствараоце нашег времена у сва три дела. Оне нису нимало изгубиле на својој актуелности, иако су писане пре неколико деценија, а драматуршки рад је такође имао велики значај. За све три драме можемо рећи да су међу најчешће играним делима српске драмске књижевности на српским позорницама.

На питање како на такву репертоарску политику реагује публика и стручна јавност, Петронела Кермеци одговара - јако добро. Представе су на репертоару у континуитету од премијере. Са представом „Ожалошћена породица„ су се такмичили на Фестивалу мађарског позоришта у Кишварди (Мађарска), а на 28. међународном фестивалу класике “Вршачка позоришна јесен” Андреј Бока је добио специјалну награду за инвентивни редитељски поступак. „Ожалошћена породица” је проглашена најбољом представом на 38. Нушићевим данима у Смедереву, када је први пут у историји фестивала победила представа на мађарском. Чила Памер је за улогу Данице тада проглашена глумицом вечери.

Представа „Бановић Страхиња„ позвана је на Позоришни фестивал мањина у Комарно (Словачка), а конкурисали смо за „Теалтер” међународни фестивал у Сегедину (Мађарска) и на Темишварски еврорегионални позоришни сусрет ТЕСТ (Румунија).

За „Коштану”, најновију представу Драме на мађарском Народног позоришта Суботица/ Непсинхаз, већ је заинтересовано Удружење позоришних критичара Мађарске, а са великим интересовањем се очекују и реакције публике.

За редитеља Андреја Боку „Коштана” је комад који говори о темама које га интересују и које га се лично тичу. Није оптерећен могућим упоређивањима са prеthodnim инсценацијама.

- Имам искрену потребу да испричам своје виђење ове приче. Неке од тема које отвара представа у мојој режији су потреба за слободом од традиционалних друштвених оквира, положај жена и мушкараца у друштву, као и дискриминација другачијих. - каже Бока. - Сваки пут када се поставља „Коштана”, то је опомена за друштво. Куриозитет је то да ће се „Коштана” први пут играти на мађарском језику. Због језичких - културолошких разлика мањи значај добија феномен локалитета, у први план испливава универзалност приче Борисава Станковића.

На питање колико је у раду на представи обраћао пажњу на, рекло би се, традиционалну нетрпељивост Рома и Мађара, редитељ Бока одговара да тренутно на пробама, заједно са глумцима, гледају различите документарце који се тичу тема које обрађују у представи:

- Један дан је био посвећен телевизијском прилогу из 1972. године о предрасудама, тачније о предрасудама Мађара према Ромима и обрнуто. Најупечатљивији је коментар једне од учеснице дебате која каже да ће се ово питање обостране нетрпељивости изражених предрасуда сигурно решити у наредних педесет година. Прошло је педесет година од тада, а и даље се ништа није променило.

И. Бурић