Изложба поводом Дана града Сомбора и 140 година Градског музеја

Међу њима су свакако његова четири венца који урбанистички беспрекорно творе срце овог града. Управо овај податак је послужио овдашњим музеолошким стручњацима да, обележавајући Дан града али и 140 година делатности Градског музеја и историјског архива као настављача институционалног чувања архивске грађе започетог стицањем статуса слободног краљевског града 1749. године, приреде изложбу „Векови сомборског венца“, која ће бити отворена у петак, 17. фебруара од 11 сати у сомборском Градском музеју.

Изложба, чије су ауторке Милка Љубоја, музејска саветница историчарка Градског музеја Сомбор и Татјана Стеванчев, виши архивиста Историјског архива Сомбор, представља плод сарадње Града Сомбора и Градског музеја. Како је наведено у позиву, обележавање Дана града повод је да се из богатих музејских и архивских фондова изабере вредна историјска грађа и тиме прикаже развој Сомбора кроз векове и настајање сомборског венца, заштићеног градског језгра, архитектонске целине која је једна од његових знаменитости. 

На овој изложби ће први пут бити изложени оригинални архитектонски планови, карте, тлоцрти изградње или адаптације познатих сомборских зграда и скице рађене руком из архивских фондова у вези са заштићеним градским језгром у коме су од друге половине 19. века настајала позната здања јавног, културног и друштвеног живота града. Породичне куће знаменитих личности грађене у стилу класицизма, еклектизма, касног барока, сецесије и других архитектонских праваца, красе улице града и данас представљају препознатљиву архитектонску целину којом се Сомборци и данас поносе.

Готово од свог настанка као саобраћајница и окосница градског језгра па до краја Првог светског рата четири сомборска венца су носила имена по истакнутим мађарским културним и јавним личностима као што су Сечењи Иштван, Деак Ференц и Етвеш Јожеф, али и по аустроугарској царици Јелисавети (Ержебет).

Када је Сомбор, крајем 1918. године, припао новооснованој краљевини СХС, четири сомборска венца су добила имена по четворици српских војвода из Првог светског рата и ови називи одржали су се до данас, с тим да су им у време мађарске окупације од 1941. до 1944. године, враћена некадашња имена, осим Венца Ержебет, који је добио име Адолфа Хитлера. Краће време после Другог светског рата четири венца су преименована као венци Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, али већ до краја четрдесетих година 20. века враћена су им пређашња имена српских војвода.

Четири гласовита сомборска венца, који више од једног века уназад носе имена српских војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића су заправо четири широке улице које омеђују старо градско језгро, некадашњи „шанац“, односно Унутрашњу варош. Улице су настале на месту великог одбрамбеног турског шанца, ископаног око 1684. године, у време надирања аустријске царске војске кроз Угарску. Шанац није послужио замишљеној сврси јер су аустријске трупе у касно лето 1687. године град освојиле без борбе, али је, ускоро, кроз турски шанац пуштена вода, па су се у њега сливале и све воде скупљене у средишту града. Мапе Сомбора из 18. и 19. века јасно приказују шанац са водом, који је, делимично, био затрпан већ првих деценија 19. века, а потпуно тек двадесетих година прошлог века. 

Са обе стране шанца грађене су током 18. и 19. века куће и тако су формиране четири улице, назване у другој половини претпрошлог века „венцима“. Свој шарм и архитектонику здања на и у окриљу венаца су задржала до данашњих дана, мада су током последњих неколико година многе старе, грађанске куће, пред налетом инвеститорског капитала, срушене да би биле замењене „модерним“ и безличним вишеспратним зградама, па је ова изложба једна од прилика да млађи Сомборци виде како је изгледала њихова варош, тачније њено срце, пре налета бескрупулозног капитала.

М. Миљеновић