Постер са ликом Зрењанинке краси теретану у Кувајту

Ради и онлајн програме, али и као пауерлифтинг тренер и фитнес инструктор. Уједно се веома успешно бави пауерлифтингом, спортом снаге који се састоји из неколико дисциплина, односно начина дизања тегова.

– Отишла сам у иностранство јер је Србија постала премала за моје амбиције, а на одлуку је утицао и квалитет живота у нашој земљи. Сви знамо какав је живот у Србији, а ја нисам имала помоћ са стране. Уједно, за себе сам желела нешто много веће и на пословном и на спортском плану. За Кувајт сам се одлучила по препоруци колеге. Увек су ме привлачили нови изазови, нова средина, култура... Стално сам тежила ка томе да научим и видим нешто ново и да стекнем више искуства. У Србији сам била заглављена, и то ми се никако није свиђало. Зато сам одлучила да мало преокренем свој животни пут – прича за “Дневник” Александра Аранитовић. 

Александра је рођена 25. јуна 1990. године у Зрењанину. Студирала је Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду, а одмалена, још од основне школе, бавила се гимнастиком и атлетиком.

– Спорт и физичка активност увек су били нешто без чега не могу. Чак су ми се и тренинзи у једном моменту поклапали, ујутру атлетика, а поподне идем на гимнастику. Такмичила сам се у оба спорта успешно. Међутим, када сам уписала ДИФ, престала сам да се атлетиком бавим такмичарски – наводи наша саговорница.  

Убрзо је, по завршетку студија, почела да ради као персонални тренер у теретани јер су је, како каже, тегови одувек привлачили. Кренула је и да тренира кросфит који је тада био у великом експанзији. Тренирала га је две године, после чега је одлучила да се посвети пауерлифтингу. У то време је радила у Новом Саду, у једној од најстаријих теретана “Олимп”, да би се после годину дана вратила у родни Зрењанин и наставила да се бави тренерским послом.

– Све више сам се интересовала за пауерлифтинг и едуковала о овом спорту. Одувек ме је привлачило дизање тегова, док су кросфитом обухваћене разне друге активности. Од првог дана, како сам почела да тренирам пауерлифтинг, била сам веома амбициозна и знала сам шта желим. Злато у атлетици ми је стално измицало, завршавала сам такмичења на трећем или четвртом месту. Једноставно нисам желела да се историја понавља. Старија сам, зрелија, знам колико је тешко и потребно одрицања да би се постигао циљ – каже Александра. 

Наша саговорница се сећа да је 2015. године имала своје прво такмичење у бенч пресу и већ тада је оборила државни рекорд. Наставила је да се такмичи у Србији и у наредне две године је оборила све рекорде у све три дисциплине.

– Одлучила сам да се опробам на интернационалним такмичењима, због чега сам отишла на Арнолд Класик у Барселони. Тамо сам имала огромну конкуренцију и заузела сам пето место, те сам схватила да сам на интернационалном плану далеко од најбоље. Следеће године сам отишла на исто такмичење и завршила сам на четвртом месту – присећа се Александра Аранитовић. 

Већ 2018. је наступила на Светском првенству и то је уједно било први пут у историји овог спорта да Србија има своју представницу. Заузела је осмо место и имала је, како каже, један од не тако добрих наступа. Уследиле су разне повреде, па затим пандемија коронавируса, због чега Александра готово три године није успевала да оде на неко веће такмичење. Ради рекреације, јер није била у потпуности спремна, наступала је на локалним надметањима у Кувајту.

– Од прошле године радим са тренером и успевамо да подигнемо мој перформанс на виши ниво. Повреда рамена се стишала, стрпљиво сам тренирала и успела сам да одем на Европско првенство у Пољској, на коме сам освојила треће место. Пресрећна сам што нисам одустала, што сам била стрпљива и веровала у себе. Ово ми је дало ветар у леђа и зацртало нове амбиције и циљеве – истиче Александра, која се нада да ће ове године, ако све прође како треба, наступити на Светском првенству, које се у јуну одржава на Малти.

Према њеним речима, сваки спорт са собом носи тешкоће и одрицања. Али, на та одрицања она гледа са позитивне стране јер стварно ужива у сваком моменту тренирања и такмичења. 

– Ако желиш да будеш најбољи, и режим исхране се мења. Уносим квалитетне намирнице, првенствено због сопственог здравља, а друго због перформанса и енергије за тренинг. Постоје, наравно, ограничења у храни, како бих остала у својој категорији. Одмалена сам увек била дисциплинована и то ме некако гура сваког дана да тренирам, иако понекад фали мотивације. Јака дисциплина и циљ су оно што нас држи и тера да гурамо даље. Максимално сам се посветила овом спорту и зато сваки мој излазак напоље са друштвом, у ресторан и слично, морам пажљиво да планирам, како то не би утицало на тренинг – истиче Александра, која тренира пет пута недељно по два сата.

Пре неколико недеља Александру Аранитовић су колеге изненадиле на послу и у теретани у Кувајту поставивши постер огромних димензија са њеним ликом. На тај начин желели су да јој честитају на освојеном трећем месту на Европском првенству, али и да обележе то што су добили нову опрему за пауерлифтинг. 

 Жељко Балабан