Poster sa likom Zrenjaninke krasi teretanu u Kuvajtu

Radi i onlajn programe, ali i kao pauerlifting trener i fitnes instruktor. Ujedno se veoma uspešno bavi pauerliftingom, sportom snage koji se sastoji iz nekoliko disciplina, odnosno načina dizanja tegova.

– Otišla sam u inostranstvo jer je Srbija postala premala za moje ambicije, a na odluku je uticao i kvalitet života u našoj zemlji. Svi znamo kakav je život u Srbiji, a ja nisam imala pomoć sa strane. Ujedno, za sebe sam želela nešto mnogo veće i na poslovnom i na sportskom planu. Za Kuvajt sam se odlučila po preporuci kolege. Uvek su me privlačili novi izazovi, nova sredina, kultura... Stalno sam težila ka tome da naučim i vidim nešto novo i da steknem više iskustva. U Srbiji sam bila zaglavljena, i to mi se nikako nije sviđalo. Zato sam odlučila da malo preokrenem svoj životni put – priča za “Dnevnik” Aleksandra Aranitović. 

Aleksandra je rođena 25. juna 1990. godine u Zrenjaninu. Studirala je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, a odmalena, još od osnovne škole, bavila se gimnastikom i atletikom.

– Sport i fizička aktivnost uvek su bili nešto bez čega ne mogu. Čak su mi se i treninzi u jednom momentu poklapali, ujutru atletika, a popodne idem na gimnastiku. Takmičila sam se u oba sporta uspešno. Međutim, kada sam upisala DIF, prestala sam da se atletikom bavim takmičarski – navodi naša sagovornica.  

Ubrzo je, po završetku studija, počela da radi kao personalni trener u teretani jer su je, kako kaže, tegovi oduvek privlačili. Krenula je i da trenira krosfit koji je tada bio u velikom ekspanziji. Trenirala ga je dve godine, posle čega je odlučila da se posveti pauerliftingu. U to vreme je radila u Novom Sadu, u jednoj od najstarijih teretana “Olimp”, da bi se posle godinu dana vratila u rodni Zrenjanin i nastavila da se bavi trenerskim poslom.

– Sve više sam se interesovala za pauerlifting i edukovala o ovom sportu. Oduvek me je privlačilo dizanje tegova, dok su krosfitom obuhvaćene razne druge aktivnosti. Od prvog dana, kako sam počela da treniram pauerlifting, bila sam veoma ambiciozna i znala sam šta želim. Zlato u atletici mi je stalno izmicalo, završavala sam takmičenja na trećem ili četvrtom mestu. Jednostavno nisam želela da se istorija ponavlja. Starija sam, zrelija, znam koliko je teško i potrebno odricanja da bi se postigao cilj – kaže Aleksandra. 

Naša sagovornica se seća da je 2015. godine imala svoje prvo takmičenje u benč presu i već tada je oborila državni rekord. Nastavila je da se takmiči u Srbiji i u naredne dve godine je oborila sve rekorde u sve tri discipline.

– Odlučila sam da se oprobam na internacionalnim takmičenjima, zbog čega sam otišla na Arnold Klasik u Barseloni. Tamo sam imala ogromnu konkurenciju i zauzela sam peto mesto, te sam shvatila da sam na internacionalnom planu daleko od najbolje. Sledeće godine sam otišla na isto takmičenje i završila sam na četvrtom mestu – priseća se Aleksandra Aranitović. 

Već 2018. je nastupila na Svetskom prvenstvu i to je ujedno bilo prvi put u istoriji ovog sporta da Srbija ima svoju predstavnicu. Zauzela je osmo mesto i imala je, kako kaže, jedan od ne tako dobrih nastupa. Usledile su razne povrede, pa zatim pandemija koronavirusa, zbog čega Aleksandra gotovo tri godine nije uspevala da ode na neko veće takmičenje. Radi rekreacije, jer nije bila u potpunosti spremna, nastupala je na lokalnim nadmetanjima u Kuvajtu.

– Od prošle godine radim sa trenerom i uspevamo da podignemo moj performans na viši nivo. Povreda ramena se stišala, strpljivo sam trenirala i uspela sam da odem na Evropsko prvenstvo u Poljskoj, na kome sam osvojila treće mesto. Presrećna sam što nisam odustala, što sam bila strpljiva i verovala u sebe. Ovo mi je dalo vetar u leđa i zacrtalo nove ambicije i ciljeve – ističe Aleksandra, koja se nada da će ove godine, ako sve prođe kako treba, nastupiti na Svetskom prvenstvu, koje se u junu održava na Malti.

Prema njenim rečima, svaki sport sa sobom nosi teškoće i odricanja. Ali, na ta odricanja ona gleda sa pozitivne strane jer stvarno uživa u svakom momentu treniranja i takmičenja. 

– Ako želiš da budeš najbolji, i režim ishrane se menja. Unosim kvalitetne namirnice, prvenstveno zbog sopstvenog zdravlja, a drugo zbog performansa i energije za trening. Postoje, naravno, ograničenja u hrani, kako bih ostala u svojoj kategoriji. Odmalena sam uvek bila disciplinovana i to me nekako gura svakog dana da treniram, iako ponekad fali motivacije. Jaka disciplina i cilj su ono što nas drži i tera da guramo dalje. Maksimalno sam se posvetila ovom sportu i zato svaki moj izlazak napolje sa društvom, u restoran i slično, moram pažljivo da planiram, kako to ne bi uticalo na trening – ističe Aleksandra, koja trenira pet puta nedeljno po dva sata.

Pre nekoliko nedelja Aleksandru Aranitović su kolege iznenadile na poslu i u teretani u Kuvajtu postavivši poster ogromnih dimenzija sa njenim likom. Na taj način želeli su da joj čestitaju na osvojenom trećem mestu na Evropskom prvenstvu, ali i da obeleže to što su dobili novu opremu za pauerlifting. 

 Željko Balaban