ФИСКАЛИЗАЦИЈА БАКШИША Напојница за конобара (не) треба да буде обавеза
Могућност да се бакшиш од 10 одсто уведе као обавезна ставка на фискалном рачуну наишао је на различита мишљења - и док једни сматрају да таква пракса постоји у многим земљама света и да треба да се примени и код нас, други кажу да одлука о остављању бакшиша конобару треба да буде лични избор.
Предлог да „част” за конобара буде 10 одсто од износа рачуна потекао је од пословног удружења хотелско-угоститељске привреде ХОРЕС, које ће министарствима туризма и финансија упутити иницијативу за увођење напојнице у легалне токове.
- Удружење хотелијера и ресторатера Србије Хорес не предлаже да се уведе обавезно, већ добровољно плаћање бакшиша и да се одређени проценат те части за онога ко је пружио услугу госту не опорезује - изјавио је Танјугу председник овог удружења Георги Генов.
Он је прецизирао да се овај предлог односи на плаћање платним картицама, док је, како је рекао, давање бакшиша кешом практично немогуће контролисати.
„Овде се ради о плаћању картицама, а тако се обавља око 90 одсто плаћања и то до одређеног износа. Ако, рецимо, неко плаћањем картицом даје 1.000 динара бакшиша, ако би неопорезиви проценат био 10, тада 100 динара не би било опорезовано, остало би у каси и исплаћивало би се особљу које ради, а не само конобарима, већ и онима који раде у кухињи и слично”, рекао је Генов.
Казао је да код нас, за разлику од многих земаља где је бакшиш обавезан у висини од три до више од 15 одсто, зависно од земље, није регулисан прописима, али постоји као обичај да се части онај ко је пружио неку услугу, послужио у ресторану, носио кофер у хотелу, као таксиста превезао путника и слично.
Генов је оценио да би ту праксу требало регулисати прописима, а на питање колико би требало да износи ова част, рекао је да се она код нас обично креће до 10 одсто.
Удружење потрошача „Ефектива” се оштро противи увођењу бакшиша као обавезне ставке у фискалним рачунима које издају угоститељи, саопштило је ово удружење.
„Образложење удружења угоститеља ХОРЕС да они на овај начин заправо желе да задрже радну снагу, увећавањем њихових примања, у најмању руку нема смисла ни логике, јер у том случају треба да се одрекну дела свог профита, а не да то пребацују на терет потрошача, који у угоститељски објекат не долазе због задовољења потреба запослених, већ својих личних”, наводе из „Ефективе”.
Додају да се не противе опцији да бакшиш буде део фискалног рачуна као одраз добровољности, али истичу да никако не сме да буде обавеза за потрошаче.
Из „Ефективе” истичу да бакшиш или напојница представља поклон којим задовољни потрошач награђује онога ко га је услужио, а да ако је нешто поклон, онда не може бити обавезно, већ је ствар избора и одраз задовољства пруженом услугом, а право на избор је, наглашавају, једно од основних права потрошача.
„Закон о заштити потрошача предвиђа да потрошач плаћа услугу која му је пружена и то сразмерно количини или вредности те услуге. Кроз цену хране и пића у угоститељском објекту, које су вишеструко веће од редовних цена у трговинама, потрошач већ плаћа добијену услугу, јер је у цену коштања урачунат и рад особља”, наводе из овог удружења. Сматрају да би се обавезним бакшишом увело додатно плаћање већ плаћене услуге. У „Ефективи” се позивају на члан 90. Устава Србије, којим се гарантује заштита права потрошача, уз оцену да то значи да држава не сме да доноси законе који потрошача приморавају на нешто што он не жели, нарочито да плати нешто чиме није задовољан.
З. Делић