Више од шест деценија браварског посла
Традиционални занати, у модерном добу, све су ређа појава, иако су већини људи заправо свакодневно потребни.
Млади се данас претежно одлучују за школовање у дигиталној сфери, док породичне занатске радње с временом остају без запослених. Приходи јесу задовољавајући, али интересовање опада, те се кроз године смањује број занатлија којима је то примарна делатност. Посао бравара, иако има дефицит квалификованих кадрова, ипак је занат неопходан за свако домаћинство или пословни колектив и од преке је потребе за привреду и економију, стога он мора опстати у данашњици.
Један такав занатлија има своју радионицу у Јеврејској улици и успешно послује већ 67 година. Власник радионице Андрија Бег наставио је очев посао одмах по завршетку средње школе, пре тачно четрдесет година.
– Учио сам занат првенствено од оца и његових пријатеља. Такође, по неколико месеци сам проводио у Нишу, Славонском Броду и Загребу на обукама – каже Бег. – Отац је изучио занат од старих Немаца. На месту данашњег Српског народног позоришта некада је постојала оштриона, у којој је радио са братом после рата, а ову радњу је отворио 1955. године.
Како наводи, посао неће остати у његовој породици због тога што су му синови у иностранству, где живе и раде. Радња ће након њега наставити са радом, а наследиће је садашњи запослени.
– Наш колектив је мали, има нас троје, два радника и ја. Посла има свакодневно, јер је мајстора све мање и стари занати изумиру. Оштримо опрему за болнице и месаре, маказе за кројаче и фризере. Пратимо нове технологије и улажемо у посао. Израђујемо и кодиране кључеве, као и оне за аутомобиле, блиндирана врата и сефове – објашњава власник радионице.
Након више од шест деценија, задобили су поверење Новосађана. Муштерије су навикле на сигурност и квалитет, које је утемељио његов отац, а наставио да негује и сам Андрија Бег.
Н. Станојчић, М. Благојевић