Радови у околини Рибље пијаце и Јовине гимназије
Прва фаза обнове Алмашког краја почела је у децембру, а тренутно су у току радови у околини Гимназије „Јован Јовановић Змај” и Рибље пијаце, због чега је Улица Златне греде затворена за саобраћај и тим шором пролазе само пешаци, док је Скерлићева још увек отворена за моторна возила.
Планирани рок за завршетак је 600 календарских дана од увођења извођача у посао, а вредност уговора је око 217,5 милиона динара.
Пројектом архитектонско-урбанистичког уређења, који ће бити реализован у наредних шест година, обухваћен је простор површине око 22,58 хектара, односно 28 улица и 600 објеката. Обнову најстаријег дела Новог Сада заједнички финансирају Град и Покрајина, а укупна вредност инвестиције је 2,3 милијарде динара.
Имајући у виду обим и сложеност посла, као и чињеницу да је реч о заштићеној културно-историјској целини, сређивање Алмашког краја одвијаће се у неколико фаза. У наредне три године предвиђена је обнова зоне у југоисточном делу, тачније улица Златне греде, Скерлићеве, трга на укрштању Златне греде и Скерлићеве, који би требало да понесе назив Орфелинов трг, Милована Видаковића, дела Ђорђа Јовановића, од Косовске до Саве Вуковића, део Саве Вуковића, од Ђорђа Јовановића до Лађарске. Други део инвестиције биће реализован у „А” и „Б” фази.
За радове у оквиру прве фазе задужене су новосадске фирме „Интец” и „Нео инжењеринг”, док је урбанистичко-архитектонски пројекат уређења Алмашког краја израдила новосадска фирма ДБА. Прибављање техничке документације неопходне за ревитализацију дела града који представља сам зачетак Новог Сада коштало је готово 97,6 милиона динара, а предвиђена је замена инфраструктуре и коловозне конструкције, реконструкција водоводне и канализационе мреже, електро и енергетских инсталација, партерно и пејзажно уређење, постављање нове јавне расвете, саобраћајне и туристичке сигнализације, али и опремање простора урбаним мобилијаром.
Настао између 1716. и 1718. године, Алмашки крај карактеристичан је по кривудавим уским улицама, променљиве ширине, што је последица градње објеката на „сувим” гредама. Подручје које су становници села Алмаш населили било је мочварно, испресецано барама и рукавцима. Интересантна је чињеница да простор нема центар, већ проширења која представљају тргове на којима су се Алмашани окупљали. У културно-историјској целини налазе се два споменика културе – Српска православна црква Света Три јерарха, Алмашка црква и зграда Матице српске.
Алмашки крај значајан је због сачуване целовитости историјске урбане матрице, документовања архитектонских и историјско-уметничких вредности слојевитог градитељског наслеђа, као и очуваног континуитета настањивања, привредног, научног, културног, духовног и друштвеног живота у Војводини. Из тог разлога је Одлуком Владе Републике Србије тај део града утврђен за просторну културно-историјску целину.
Очекује се да ће обновом Алмашког краја бити створени услови за оживљавање традиције и квалитетнији живот локалног становништва, али и развој туристичке понуде Новог Сада.
Сарадња грађана, установа и институција кључ је успеха, те без удруживања Удружења грађана „Алмашани”, Завода за заштиту споменика културе, Града, Покрајине и Републике не би било могуће ни очување Алмашког краја. У оквиру пројекта обнове градитељског наслеђа већ је реконструисано неколико фасада и кровова на кућама, а планирано је да сви заштићени објекти у том делу града буду сређени. Обнова објеката биће синхронизована с партерним уређењем и реконструкцијом инфраструктуре.
Ј. Вукашиновић