Програм економских реформи до 2025. достављен Европској комисији

ЕРП је prеthodno усвојен на седници Владе Србије.

Као и у prеthodnim циклусима, документ даје преглед макро-економске, фискалне и монетарне политике.

Поред тога Програм економских реформи даје и преглед главних структурних изазова за конкурентност, као и одржив и инклузивни раст на централном нивоу, а структурне реформске мере, у складу са смерницама Европске комисије, организоване су у 13 области.

То су управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, пословно окружење и смањење сиве економије, истраживање, развој и иновације, реформе у области економских интеграција, реформе енергетског тржишта, реформе транспортног тржишта, пољопривреда, индустрија и услуге, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија и систем здравствене заштите.

У оквиру поменутих области, идентификована су три кључна изазова за конкурентност, привредни раст и запошљавање, што их сврствава у приоритетне и подразумева јасну посвећеност за њихово решавање у наредном трогодишњем периоду.

То су: повећање запослености, посебно младих, жена и осетљивих група и социјална заштита од сиромаштва, затим стварање пословног амбијента повољнијег за инвестиције као и озелењавање енергетског сектора и потпуно отварање енергетског тржишта.

Снажна веза између макроекономског и фискалног оквира и структурних реформских мера је од суштинске важности за свеобухватност, кохерентност и кредибилитет програма.

С тим у вези, све реформске мере укључене у ЕРП садрже детаље о њиховим процењеним трошковима и изворима финансирања, док је спровођење реформи идентификованих у документу од значаја не само за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, већ и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања ЕУ.

Овогодишњим документом ЕРП 2023-2025 обухваћене су укупно 22 структурне реформе, а кључне структурне реформе усмерене су на то да се младима омогући олакшана транзиција на тржиште рада и подстакне њихово запошљавање, затим да се обезбеди дугорочно планирање и одрживост инвестиција у развој младих талената као и да се имплементацијом дуалног образовања обезбеди ефикаснији одговор система образовања на потребе привреде и тржишта рада, технолошке промене и потребе за новим компетенцијама.

Такође, предвиђено је унапређење амбијента за привлачење радно способног становништва, подстицање циркуларних миграција и односа са дијаспором, али и јачање механизама за праћење миграторних токова и привлачење стручне радне снаге.

Како је у prеthodnom периоду Србија остварила значајан напредак на међународним листама конкурентности у области електронске управе што је резултат бројних поједностављења и дигитализације услуга које јавна управа пружа привреди и грађанима, планира се и даље унапређење квалитета пружања јавних услуга као вишегодишњег реформског процеса који се, између осталог, одвија кроз оптимизацију административних поступака (укидањем непотребних или поједностављењем и дигитализацијом административних поступака) и даљим процесом дигитализације.

Предвиђено је и успостављање ефикаснијег надзора и система контроле пословања привредних субјеката у власништву Србије, што ће омогућити унапређени систем надзора и ефикасније спровођење јавних политика, као и смањење фискалних ризика.

Осим тога, програмом се планира даљи развој финансијских института на тржишту капитала, повећање атрактивности домаћег тржишта за домаће и стране инвеститоре и активирање тржишта капитала у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота грађана.

Имајући у виду растући значај енергетике, програмом је, између осталог, предвиђено унапређење енергетске ефикасности, повећање преносног капацитета, повећање сигурности и поузданости напајања електричном енергијом потрошача, као и изградња нових интерконективних далековода.

Подсећања ради, процес координације економских политика у оквиру кога Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период, представља највиши ниво сарадње Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима.

У изради ЕРП учествују Министарство финансија, Ребулички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и чланови intеrrеsornе Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док је посебан анекс документа сачињен на основу консултација са представницима цивилног друштва, обављених током самог процеса израде документа. 

ЕРП 2023- 2025 ће бити детаљно дискутован са представницима ЕУ до маја 2023. године, када ће са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама, у оквиру економског дијалога на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ЕЦОФИН Цоунцил) бити усвојене и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.