Зафрановић: Страдања у Јасеновцу била су филмска табу тема у комунистичкој Југославији
БЕОГРАД: Редитељ Лордан Зафрановић рекао је данас да се очекује да ће до краја ове године бити завршен његов филм "Златни рез 42 (Ђеца Козаре)".
Зафрановић је рекао Танјугу да су сада интензивне припреме у сваком детаљу, укључујући завршну поделу улога, и да се нада да ће кад за неколико месеци почне снимање оно бити завршено до краја лета.
Према његовим речима, након постпродукцијских послова филм би требало да буде готов до краја година.
"Сада сам у зрелој фази у којој покушавам направити филм који сам покушао пре много година, о деци Козаре и страдању живља 1942. године. Учинило ми се доста актуелним с обзиром на миграције и смрти људи и деце на плажама Италије, који покушавају да се домогну Европе", навео је Зафрановић.
Творац "Окупације у 26 слика" (1978) и "Пада Италије" (1981) је навео да ће "Златни рез 42 (Ђецу Козаре)" покушати "направити снажно", блиско његовој естетици и искуству "које ће вероватно се видети на филму".
Према његовим речима, циљ је да се направи "филм за широку светску публику, да га гледају на свим континентима".
"И да на неки начин овде, у крајевима где живе Срби, где је свака фамилија имала по неколико убијених и несталих, да добију одређену сатисфакцију да неко на уметнички начин обради тема зла и страдања, које се никада више не би требало поновити", оценио је Зафрановић.
Страдања у усташком концентрационом логору Јсеновац током Другог светског рата била су филмска табу тема у комунистичкој послератној Југославији, сматра Зафрановић.
"(Јосип Броз) Тито и компанија нису дозвољавали због братства и јединства да се упире прст на страдање и жртве, да се не би направио раздор. Чини ми се да је то некако било остало по страни", оценио је синеаста.
Након што је приликом једне посете музеју Јасеновац "доживео ужас у сусрету са тим злом", Зафрановић је размишљао да сними о томе играни филм, па је prеthodno урадио документарни филм "Крви и пепео Јасеновца" (1983).
Играни филм на основу сценарија књижевника Арсена Диклића (1922-1995) није стигао урадити пошто се већ средином осамдесетих наговештавао рат на подручју Југославије.
"Сада након 40 година вратио сам се натраг у другачијој форми. На сценарију Диклића сам извршио доста велике измене, приближио га гледаоцу данас и мојој естетици", навео је редитељ.