Наши суграђани: Ивана Селаковић учи српски децу у дијаспори

Током живота остварила се као жена и мајка, док је и радећи у вртићима стекла драгоцено искуство у каријери васпитача. Такође, радила је и као дадиља, јер љубав према деци јача је од било чега, а данас је Ивана део тима у једној школи из Београда, у којој у топлини свог дома на Телепу држи онлајн часове из српског завичајног језика деци која живе у иностранству.

Подучавате најмлађе нашој традицији и култури?

– Да, то су деца из мешаних бракова, односно један од родитеља је родом из Србије, али живе ван наше земље, те има жељу да се потомци упознају и са српском културом. Радим са сјајним колегама и сви имамо један циљ, а то је да сва деца добију прилику да проговоре српски језик, упознају српску културу и традицију, наше писце и научнике, знамените историјске догађаје и личности, али и предивне пределе наше земље. Деца треба да знају и осете тај дух, како би можда једног дана добила жељу да посете Србију и дубље се повежу са овдашњим коренима. Непроцењиво је то што радимо са децом из различитих крајева света, са шест континената, односно из преко 60 држава.

Који је ваш животни мото?

– Пре свега, срећа и благостање у породици. Са друге стране, мој животни мото је да увек бирамо посао који волимо, јер ћемо једино тако бити успешни и испуњени. То није увек све лако постићи, углавном је пут трновит, што опет има својих предности, али увек после кише дође и сунце. Тако је било и код мене. Проналазила сам се у разним пословима, док нисам нашла овај који ме максимално испуњава. Могла бих да га радим цео живот.

Да имате моћ да мењате свет, шта бисте урадили?

– Да имам моћ да мењам свет, призвала бих мудрост у људима. Треба да почнемо да продиремо у себе и загледамо се дубоко у оно што се нуди. Да бисмо мењали свет, морамо да почнемо од себе. И пустимо љубав да превлада у нашим срцима, јер испуњени том емоцијом можемо трезвено да размишљамо.

Текст и фото: И. Бакмаз