Naši sugrađani: Ivana Selaković uči srpski decu u dijaspori

Tokom života ostvarila se kao žena i majka, dok je i radeći u vrtićima stekla dragoceno iskustvo u karijeri vaspitača. Takođe, radila je i kao dadilja, jer ljubav prema deci jača je od bilo čega, a danas je Ivana deo tima u jednoj školi iz Beograda, u kojoj u toplini svog doma na Telepu drži onlajn časove iz srpskog zavičajnog jezika deci koja žive u inostranstvu.

Podučavate najmlađe našoj tradiciji i kulturi?

– Da, to su deca iz mešanih brakova, odnosno jedan od roditelja je rodom iz Srbije, ali žive van naše zemlje, te ima želju da se potomci upoznaju i sa srpskom kulturom. Radim sa sjajnim kolegama i svi imamo jedan cilj, a to je da sva deca dobiju priliku da progovore srpski jezik, upoznaju srpsku kulturu i tradiciju, naše pisce i naučnike, znamenite istorijske događaje i ličnosti, ali i predivne predele naše zemlje. Deca treba da znaju i osete taj duh, kako bi možda jednog dana dobila želju da posete Srbiju i dublje se povežu sa ovdašnjim korenima. Neprocenjivo je to što radimo sa decom iz različitih krajeva sveta, sa šest kontinenata, odnosno iz preko 60 država.

Koji je vaš životni moto?

– Pre svega, sreća i blagostanje u porodici. Sa druge strane, moj životni moto je da uvek biramo posao koji volimo, jer ćemo jedino tako biti uspešni i ispunjeni. To nije uvek sve lako postići, uglavnom je put trnovit, što opet ima svojih prednosti, ali uvek posle kiše dođe i sunce. Tako je bilo i kod mene. Pronalazila sam se u raznim poslovima, dok nisam našla ovaj koji me maksimalno ispunjava. Mogla bih da ga radim ceo život.

Da imate moć da menjate svet, šta biste uradili?

– Da imam moć da menjam svet, prizvala bih mudrost u ljudima. Treba da počnemo da prodiremo u sebe i zagledamo se duboko u ono što se nudi. Da bismo menjali svet, moramo da počnemo od sebe. I pustimo ljubav da prevlada u našim srcima, jer ispunjeni tom emocijom možemo trezveno da razmišljamo.

Tekst i foto: I. Bakmaz