Зашто је право на приватност важно са аспекта равноправности?

Поред тога, право на приватност се дефинише се као контрола над тоталитетом манифестација човекове егзистенције, односно обухвата контролу над количином информација о нама које ће бити учињене доступним јавности или неком њеном делу, али и контролу информација које долазе до нас, што се често губи из вида.

Када говоримо о односу права на приватност и права на равноправност, може се рећи да приватност као појам стоји у самој сржи равноправности, односно да је често кршење права на приватност само корак од дискриминације. Такође, опште је познато да надзор или ограничавање приватне сфере појединца има ефекат промене понашања и умањене слободе изражавања, вероисповести и других људских права.

С тим у вези, навешћу само неке од разлога зашто је право на приватност значајно са аспекта равноправности:

Спречава мешање државе у приватну сферу појединца

Спречава неовлашћено коришћење података за интересе других групација и омогућава контролу над коришћењем својих података

Доприноси слободи изражавања

Доприноси развоју демократских процеса (тајност гласања и сл.)

Доприноси различитим аспектима личне безбедности и умањује факторе ризика за различите осетљиве друштвене групе

Многи тврде да живимо у времену које се често назива доба пост-приватности, односно да је толико наших подтака у оптицају да је илузорно очекивати да одржимо контролу над својим подацима имајући у виду брзину циркулације информација, количину информација које ми сами својим кликом на дугме „прихватам“, чинимо доступним различитим деловима јавног и приватног сектора. Верујем да већина нас није ни свесна до које мере се нашим подацима тргује у данашње време, без обзира на све строже законе о заштити података о личности широм света. Ту долазимо до негативне појаве, коју многи називају производња пристанка, што се односи на чињеницу да нам многи програми поред пристанка не нуде нарочито повољне опције. Поред тога, недавно сам наишла на податак да би једној особи било потребно 30 радних дана годишње да прочита правила о приватности 40 најпопуларнијих сајтова на свету.

Пре неког времена је бивши извршни директор Гугла Ерик Шмит изјавио „Ако радите нешто што не желите да други знају, можда то не би требало уопште да радите“. Са друге стране Сноуден је одговарајући на поменуту тврдњу одговорио „да би то било исто као када би неко тврдио да је против слободе говора зато што нема ништа да каже“. Управо ово јесте парадигма ситуације у вези са правом на приватност последњих година.

Уважавајући аргументе да ће чување података о личности временом постајати све теже, иако наравно никада не треба одустајати од те борбе, сматрам да је управо улога институције на чијем сам челу од нарочитог значаја важна када је у питању стварање толерантног друштва, у коме и када се и наруши нечије право на приватност, односно буду откривени одређени лични подаци, то не доводи до дискриминаторног поступања нити стварања непријатељског окружења за ту особу или групу. Толерантно друштво јесте најбољи механизам оснаживања појединца и најбоље окружење за успостављање пуне равноправности.

Супротних примера је много у готово свим областима друштвеног живота. Историјски смо сви свесни различитих прогона и случајева дискриминације које су особе доживаљвале након откривања информација о вероисповести, националној припадности, сексуалној оријентацији и сл. У дигиталном добу, сведочили смо примерима у свету где је злоупотреба података о локацији или коришћењу одређених апликација за упознавање намењених ЛГБТ заједници проузроковало прогон или отказ са радног места. Такође недавно смо били сведоци и трагедије у Лакташима, којој је prеthodio тежак облик кршења права на приватност.

У пракси Повереника за заштиту равноправности такође се појављивало више примера у којима је кршење различитих аспеката права на приватност, уједно представљало и чин дискриминације. Такви примери су били јавно истицање позитивног ХИВ статуса на терапијско-дијететској листи пацијента, одбијање промене имена на факултетској дипломи трансродне особе и бележење претпостављеног здравственог стања власника аутомобила у евиденцију сервиса.

Имајући у виду све изазове, морамо наставити да унапређујемо капацитете свих државних органа. С тим у вези, нарочито узимајући у обзир глобални карактер ризика који се односе на кршење права на приватност, сарадња и размена искустава коју Повереник остварује у оквиру Европске мреже тела за равноправност показала се изузетно корисном.

За крај цитираћу Салила Шетија, чувеног активисту за људска права, који је рекао да ће питање права на приватност бити мера нашег времена

Бранкица Јанковић

(ауторка је повереница за заштиту равноправности)