За чланство Србије у ЕУ 43, против 32 одсто грађана

Министарство за европске интеграције спровело је редовно истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, на територији Србије (без Косова и Метохије), а према стандарду Евробарометра, саопштено је из Министарства.

Што се тиче подршке реформама, она је код грађана, као и prеthodnih година остала висока те од укупног броја испитаника, две трећине (65 одсто) сматра да би реформе неопходне за улазак наше државе у ЕУ требало спроводити, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије, саопштено је из Министарства.

На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 28 одсто испитаника је од понуђених одговора препознало да је ЕУ највећи донатор нашој држави, а иза њих се налазе Кина, Русија и Норвешка.            

  Поредећи са званичним подацима о билатералној помоћи, грађани идентификују ЕУ као највећег донатора, а даљи редослед највећих билатералних донатора је Немачка, Шведска и Италија.

Трећина испитаника упознато је са чињеницом да се у Србији спроводе пројекти финансирани средствима ЕУ, посебно у областима заштите животне средине, образовања, здравства, науке и иновација, прекограничне сарадње, енергетике, културе, транспорта, пољопривреде, развоја приватног сектора, реформе јавне управе и правосуђа и унутрашњих послова.

У пограничним областима тај проценат је много већи јер чак половина испитаника (48 одсто) зна да се у њиховим срединама спроводе пројекти у оквиру прекограничне сарадње, а више од 80 одсто њих се у потпуности или делимично слаже да виде конкретне резултате спровођења ових пројеката финансираних из фондова ЕУ.

Да би и држава и они лично имали користи (или много користи) од чланства наше државе у ЕУ сматра 38 одсто грађана.

Како се наводи, грађани сматрају да ће највише користи од уласка Србије у ЕУ имати велике компаније, индустрија, мала и средња предузећа (укупно 35 одсто), здравство 11 одсто, школство 10 одсто, те судство и социјална заштита по 7 одсто.

Пољопривреда ће, сматра 21 одсто грађана, највише изгубити уласком Србије у ЕУ. 

     Као најзначајније реформе и оне које највише утичу на њихов свакодневни живот, грађани виде борбу против корупције и реформу здравственог система - њих 17 одсто, затим бољу заштиту људских права те реформу образовног система - сматра 12 одсто грађана, и реформу правосуђа - њих 11 одсто.

Следеће по важности су им унапређење пољопривреде - 11 одсто, и боља заштита животне средине (10 одсто).

За највећи број грађана чланство у ЕУ представља могућност путовања унутар ЕУ (15 одсто), више могућности запошљавања (14 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (13 одсто), али за 13 одсто испитаника представља и ризик да изгубе сопствени културни идентитет.

Највећи проценат грађана, њих 41 одсто, изразили су спремност да због уласка у ЕУ, измени досадашње животне навике као што су одвајање смећа за рециклажу, плаћање кауције за ПЕТ амбалажу, штедња енергије и воде.

Трећина наводи да би била спремна да мења и своје радне навике са истим циљем, а пре свега радно време, дужину годишњег одмора и бенефиције које има на послу.

На питање у каквом би друштвеном систему волели да живе, грађани као узор најпре наводе Швајцарску (25 одсто), а потом Немачку (20 одсто) и Норвешку (14 одсто).