ФК Индекс: Скок у будућност  

Отуда и та веза са Индексом на Ђачком, фудбалским клубом који је у prеthodnoj години пропустио да на зов полувековне традиције одговори на начин достојан „златног јубилеја“. Уместо сјаја свечаности, у полумраку свлачионице вагана је судбина „студената“ у перспективи.

-Клуб је био пред гашењем. Размишљали смо да угасимо сениорски тим и да се посветимо једино раду са младима – сведочи члан Управног одбора Индекса Тома Кнежевић. - Сели смо, погледали се и закључили да је најлакше нешто угасити, а да је много теже нову искру запалити. Одлучили смо да наставимо тамо где је prеthodno руководство стало, за председника Управног одбора изабрали смо Раденка Стојановића, он је око себе окупио људе који знају шта хоће и колико могу, решени да Индекс вратимо у живот. Од клуба који је једва спасао статус војвођанског лигаша, сада смо у врху табеле, добили смо подршку од градоначелника Милана Ђурића, у Покрајинској влади професор др Зоран Милошевић заложио се за реафирмацију нашег колектива. Залет је добро одмерен, верујем да ће и наш скок у будућност да буде у складу са нашом жељом, односно намером да Индекс вратимо на ниво стабилног колектива и у играчком и у организационом смислу.

У кругу поштовалаца Индексове традиције јесте и некадашњи центарфор Војводине и немачког Нирнберга, сада лиценцирани тренер Милан Белић. И данас Војводинино дете, Белић је прихватио улогу спортског директора клуба и недељу дана пре почетка такмичења, у сарадњи са својим матичним клубом, успео да селектира играче кадре планираног заокрета у позитивном смеру. Пред крај првог првенственог дела на челу струке наследио је Ненада Рајића, који је одлично започео тренажни процес до нивоа амбиције која завршава у вишем степену такмичења.

-Фудбал ми је увек, после породице, био смисао постојања. Овде сам завршио играчку и започињао тренерску каријеру – подсећа Белић. – Ја сам члан Војводине и уз сагласност клуба дошао сам на Ђачко, како бих одговорио на указано ми поверење људи који имају визију шта и како даље. Војводина је фудбалска матица и ја клубове у Новом Саду и шире видим као могућност плодне сарадње у оба смера. Најављена изградња терена са вештачком травом даје нам право на оптимизам и на веру да на Индексу у перспективи можемо да направимо прави расадник будућих фудбалских звездица

У здравој спортској причи разлог останка на Ђачком пронашли су искусни играчи Илић, Ренић, Радмиловић, Гајић... У прелазном року на Белићевој мети су још тројица – четворица играча који би својим рејтингом могли да допринесу стабилности линија у тиму и колектива у целини. Улога капитена поверена је 22-годишњем Филипу Ивељи, рођеном брату Јаворовог крила Павла.

Борац са Клисе прави домаћин

Терен на Ђачком је у толико лошем стању да је Индекс и као домаћин утакмице играо у гостима, мало на Софексу у Футогу, мало на Сланој бари, а највише на терену ФК Борац на Клиси.

-Велико хвала Борцу и нашем домаћину на њиховом стадиону Јовици Вучићу. Вуле, како га сви ословљавају,  нас је дочекивао и испраћао као да смо његови најрођенији – истакао је Милан Белић. – Све што нам је било потребно Вуле је обезбедио. И више од тога...   

-Мени јесте указана част да понесем капитенску траку, али ја то не схватам као могућност било какве привилегије, него као обавезу да заједно са свима на терену истрајемо на путу који смо започели – вели Ивеља. – Имамо млад тим и стручни кадар. У нашој школи вежба око 120 дечака различите доби. За реализацију наших амбиција престаје нам још једино терен да оспособимо. Што се такмичарских амбиција тиче, имамо повољан распоред до краја првенства, тако да верујем да нисмо завршили трку за пласман у Српску лигу.

Прозивци спортског директора Милана Белића, сада и у улози тренера, на почетку припрема за наставак првенства, одазвала су се 16-орица играча. Трчкарали су атлетском стазом, без намере да загазе у блато уништеног травњака, који би једино генералним ремонтом могао да послужи сврси. Вештачка трава, као залог будућности и перспективи Индекса на Ђачком, послужила би и као мотив за обележавање златног јубилеја, макар и са извесним закашњењем, јер Индекс Исе Секицког и његових наследника то заслужује.

М. Ковачевић 

Л. Бакмаз