Путовање кроз прошлост Карловаца: Од Булиног дола до Загуљанца

Карловачким топонимима су се од локалних историчара бавили Жарко Димић, који је сазнања до којих је дошао, срочио у књигу „Топонимија“, те покојни Павле Штрасер, који је потписници ових редова, својевремено причао о њима.

Један од најпознатијих карловачких топонима је Стражилово, име планинске косе или visa од близу 300 метара, познатог данас као излетишта на Фрушкој гори, а понајвише као место на ком је сахрањен песник Бранко Радичевић. По мишљењу обојице историчара, Стражилово је добило име по стражама с краја 18. века, у време иришке куге, да би се спречио улазак оболелих и ширење болести у карловачке атаре. Поред овог постоји и веровање да име потиче из времена краља Драгутина, који је ту постављао стражу да би сачувао своје богато ловиште.

Међу локалним становништвом, познати су, и у употреби топоними као што су Ћушилово, Черат, Караш, Кривац, Матеј..., али није сигурно да се зна шта значе као и порекло имена.

Ћушилово је име дела карловачког атара турског порекла, које означава место на ком су се напасале овце и магарци, а данас потес којим се простиру оранице и виногради, али су почеле и куће да се граде. Брдо Черат, по Павлу Штрасеру, добило је име по церовим стаблима којима је вероватно било прекривенео. Димић у својој књизи додаје да је назив мађарског порекла и састављен од мађарских речи - чер и хат. 

Булин до је простор између Черата и Боцке, изнад Дударе где су по предању Турци приликом напада на  Петроварадин 1716. сместили харем са булама великог везира. Табачиште, део Карловаца у ком постоји и данас чесма са истим именом, у Војвођанској улици, место је где се штавила кожа, прао веш и вуна, и где је била насеобина табака, односно занатлија који су се бавили штављењем коже.

Селиште је потес познат по археолошким налазима, остацима станишта Келта, Римљана и Словена, односно села или насеобина. Добошевац, како Димић каже, је то простор на ком су по легенди живели добошари српског краља Драгутина који су терали дивљач приликом лова.

Козјак на Дунаву или Козара, по Штрасеровом мишљењу, је место на ком су се напасале козе, а Димић додаје да се ту и продавало и пекло месо, за шта се плаћала такса Магистрату. Такође наводи да се ту народ окупљао, веселио и спавао.

Караш - Доњи и Горњи, потес уз Дунав, понео је име према риби - карашу. Стицајем околности то је некада, а и сада, кажу добро упућени, најбољи потес за узгој винове лозе због феномена „две сунца“. Окренут је ка Дунаву, па винограде обасјава сунце директно, али и одсјај сунца из реке.

Краљев брег је терен на ком је по легенди био дворац и испосница краља Драгутина Немањића. Матеј (Мали, Средњи и Велики), по једној од легенди, добио је име по Матији Корвину који је ту имао летњиковац.

Банстол (Равни и Криви), за који знају и они који нису из Карловаца, највероватније носи име по бану који је на њему столовао. Попин парлог, по тврдњи Павла Штрасера, било је имање извесног свештеника, који је у међувремену запуштен, па се одомаћило име по томе. Поток и потес у долини, десно од Рудолфове ћуприје према Банстолу, између Карловаца и Крушедола зову се Липовац по липама. Врхови или Врови је подручје названо према неколико узвишења, брдашаца  уз Партизански пут. Вилине водице су део Стражилова богат изворима, на којима су се, по легенди, сакупљале виле, а Курјаковац је, како се претпоставља, потес назван по вуковима или курјацима којих је према подацима било пуно у прошлим вековима у карловачким атарима.

Потес који се наслања на Занош - Ровине добио је име по карактеристици тла, ровитом, клизавом земљишту. По истом принципу, чини се, име је добио и Загуљанац. У питању је стрм терен са „загуљеним“ путем, између Велике Доке и Велике Раше. Занош, потес на улазу у Карловце из смера Новог Сада, назван је, како легенда каже, по  наредби - „ за нож“ - која је издата Србима у време сукоба са Турцима 1716. на Везирцу.

Мамутов дол зове се део којим протиче Липовачки поток, на ком су крајем 19. века  пронађени остаци мамута који су после постали део збирке Карловачке гимназије.

На Пуцкарошу, стрмом брду којим се данас протеже државни пут од Београда до Новог Сада, и у прошлости је била саобраћајница, али којом су пролазиле воловске и коњске запреге. Одатле су ођекивали пуцњи бичева и kamyija којим је стока терана да савлада успон, што је одредило име потесу.

Стаклени брег или Стакленац, део је данашње улице Васе Стајића, стрмине која се зими ледила, одакле и потиче име. Три зеца је назив раскрснице данашњих улица Карловачких ђака и Браће Анђелић, преузет од кафане која се ту налазила.

Зорица Милосављевић