Сунце нама 30 посто “боље” сија него Немцима

Међународна агенција за енергију саопштава да ће глобални капацитети зелене енергије наредних пет година бити дупло већи него што су сада, те да је свет спреман да у наредних пет година дода количину обновљиве енергије једнаку производњи у prеthodnih 20 година. Највише се улаже у соларне електране и ветропаркове јер је то и најисплативије, а томе је свакако допринело и то што је опрема и технологија за обновљиву енергију знатно појефтинила. Ниаме, за две деценије производња из соларних панела јефтинија је чак 12 пута, а из ветроелектрана три пута.

Дакле, производња струје из обновљивих извора расте, највећи део нових инвестиција усмерен је ка коришћењу потенцијала ветра и сунца, а у тим изворима Србија има огроман потенцијал. Влада Србије је већ донела зелену агенду, а истичу и да се ради на унапређењу прописа и услова који ће олакшати прихват нових зелених киловата у енергетски систем наше земље. По речима министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић, у првом таласу се очекује 400 мегавата.

Расту зелене енергетске инвестиције

Расту зелених енергетских инвестиција највише доприносе Кина, Европска унија, Сједињене Америчке Државе и Индија.

- Очекује се велики раст. То је око 2.400 гигавата нових инсталисаних, што је последица и декарбонизације и оријентације, нарочито Европе, да се ослободи руских енергената - објашњава лидер за енергетику у "Дилојту" Жељко Марковић.

- Направићемо трогодишњи план да инвеститори знају какви су нам планови, да се припреме и да у неком средњем року, наредне три, четири године имамо 1.400 мегавата зелене енергије - рекла је недавно Дубравка Ђедовић.

По речима Љубенка Савића из Удружење за енергетику и рударство Привредне коморе Србије, највећи потенцијал Србије је соларна енергија.

- Имамо 30 одсто већи потенцијал од Немачке или 40 одсто од западних земља, а имамо преко 2.000 сунчаних сати - наводи Савић.

Осим приватног капитала, у производњу струје из обновљивих извора улаже и ЈП "Електропривреда Србије", а реч је о пројектима ЕПС-овог плана "Зелени пут". Изузетно је важно да је и ЕПС почео реализацију својих пројеката обновљиве енергије, а кључна је хидроелектрана "Бистрица", која би до краја деценије требло да буде на мрежи.

- У току је изградња ветропарка "Костолац", који ће бити 66 мегавата инсталисане снаге - објашњава саветник директора ЕПС-а Владимир Шиљкут. На том подручју планирамо још два ветропарка - Стишко поље 1 и 2.

Према његовим речима, када буду затворене најстарије термоелектране - "Морава" и "Колубара А", на њиховим пепелиштима планирана је изградња соларних електрана.

Иако је угаљ још доминантан и ниједна земља не заснива енергетску безбедност само на обновљивој енергији, стручњаци су сагласни да је енергетска криза направила историјску прекретницу ка чистијем енергетском систему и то је будућност.

- Брза енергетска транзиција ка обновљивим изворима енергије и на паметан начин вођена транзиција, где се старо не заборавља брзо, а где ново пристиже, омогућава да енергетски микс Европе буде много квалитетнији него сада-  каже професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић.

Он је нагласио и да се у наредне две, три деценије не можемо одрећи фосилних горива: угља, нафте, а посебно гаса.

Д. Мл.