Sunce nama 30 posto “bolje” sija nego Nemcima

Međunarodna agencija za energiju saopštava da će globalni kapaciteti zelene energije narednih pet godina biti duplo veći nego što su sada, te da je svet spreman da u narednih pet godina doda količinu obnovljive energije jednaku proizvodnji u prethodnih 20 godina. Najviše se ulaže u solarne elektrane i vetroparkove jer je to i najisplativije, a tome je svakako doprinelo i to što je oprema i tehnologija za obnovljivu energiju znatno pojeftinila. Niame, za dve decenije proizvodnja iz solarnih panela jeftinija je čak 12 puta, a iz vetroelektrana tri puta.

Dakle, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora raste, najveći deo novih investicija usmeren je ka korišćenju potencijala vetra i sunca, a u tim izvorima Srbija ima ogroman potencijal. Vlada Srbije je već donela zelenu agendu, a ističu i da se radi na unapređenju propisa i uslova koji će olakšati prihvat novih zelenih kilovata u energetski sistem naše zemlje. Po rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović, u prvom talasu se očekuje 400 megavata.

Rastu zelene energetske investicije

Rastu zelenih energetskih investicija najviše doprinose Kina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Indija.

- Očekuje se veliki rast. To je oko 2.400 gigavata novih instalisanih, što je posledica i dekarbonizacije i orijentacije, naročito Evrope, da se oslobodi ruskih energenata - objašnjava lider za energetiku u "Dilojtu" Željko Marković.

- Napravićemo trogodišnji plan da investitori znaju kakvi su nam planovi, da se pripreme i da u nekom srednjem roku, naredne tri, četiri godine imamo 1.400 megavata zelene energije - rekla je nedavno Dubravka Đedović.

Po rečima Ljubenka Savića iz Udruženje za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, najveći potencijal Srbije je solarna energija.

- Imamo 30 odsto veći potencijal od Nemačke ili 40 odsto od zapadnih zemlja, a imamo preko 2.000 sunčanih sati - navodi Savić.

Osim privatnog kapitala, u proizvodnju struje iz obnovljivih izvora ulaže i JP "Elektroprivreda Srbije", a reč je o projektima EPS-ovog plana "Zeleni put". Izuzetno je važno da je i EPS počeo realizaciju svojih projekata obnovljive energije, a ključna je hidroelektrana "Bistrica", koja bi do kraja decenije treblo da bude na mreži.

- U toku je izgradnja vetroparka "Kostolac", koji će biti 66 megavata instalisane snage - objašnjava savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut. Na tom području planiramo još dva vetroparka - Stiško polje 1 i 2.

Prema njegovim rečima, kada budu zatvorene najstarije termoelektrane - "Morava" i "Kolubara A", na njihovim pepelištima planirana je izgradnja solarnih elektrana.

Iako je ugalj još dominantan i nijedna zemlja ne zasniva energetsku bezbednost samo na obnovljivoj energiji, stručnjaci su saglasni da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu i to je budućnost.

- Brza energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i na pametan način vođena tranzicija, gde se staro ne zaboravlja brzo, a gde novo pristiže, omogućava da energetski miks Evrope bude mnogo kvalitetniji nego sada-  kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

On je naglasio i da se u naredne dve, tri decenije ne možemo odreći fosilnih goriva: uglja, nafte, a posebno gasa.

D. Ml.