Српској пољопривреди капу кроји гужва на светској пијаци

Основ за то биће биланси у prеthodnom периоду, трендови на светским берзама и геополитичка ситуација у свету која ће, извесно је, и даље ометати тржиште и бити извор неизвесности. 

По речима директора Продуктне берзе Нови Сад Милоша Јањића, ситуација за домаћу пољопривреду у 2023. години неће бити једноставна. На то указују, навео је, пад бруто производње и цена на светском тржишту, повећана неликвидност, раст камата, општа инфлација и страх од глобалне рецесије.

- У таквим условима привређивања може да нам помогне систем берзанског трговања, јер пружа могућности сигурне трговине и повећаног промета робе, уз увек битан елемент јавног објављивања реалних тржишних цена - навео је Јањић за „Дневник”. - Поред планског вођења производње и продаје, важно ће бити да се води и реална калкулација ризика, трошкова и прихода. Свако другачије пословање ће ићи ка ризику у годинама као што су ове, због високог утицаја нетржишних чинилаца на свим пољима привреде у целом свету.

Директор Берзе је указао да је ФАО индекс хране, који објављују УН, са 98,1 поен, колико је у просеку био 2020. године, скочио на 125,7 индексних поена 2021. године, да би са руско-украјинском кризом достигао максимум од 159,7 поена у марту ове године. 

- Након тога, уследио је силазни тренд, са 135,7 индексних поена у новембру. Тржиште се јесте смирило, али на изузетно високом нивоу у односу на prеthodnе године - казао је Јањић.

Цене примарних пољопривредних култура, подсетио је, биле су на знатно вишем нивоу у односу на prеthodnе године.

На то су утицали инфлација на глобалном нивоу, раст цена инпута, рат између Русије и Украјине, највећих извозника житарица и уљарица - казао је Јањић.

Указао је и на то да су цене на светском тржишту имале изразит скок у марту, почетком руско-украјинске кризе, али да су отварањем извоза и увидом да тржиште; и поред нестабилности; ипак функционише, пале на ниво пре ратних сукоба на релацији Русија–Украјина.

- Проблеми са логистиком су присутни од почетка короне, а нестабилност изазвана ратом се прелила на све тржишне сегменте, па је тиме и глобална макроекономска ситуација угрожена - казао је Јањић.

На домаћем тржишту, за разлику од пшенице, предочио је, већ другу годину заредом, бележи се пад производње јарих усева, а узрок су били лоши временски услови, па ће нижи приноси утицати и на коштање ових биљних врста у наредном периоду, али ће код формирања цена утицај имати и количине на светском тржишту, посебно када је кукуруз у питању.

- Кукуруз и соја су код нас изузетно подбацили, просечан принос кукуруза у овој жетви био је испод пет тона по хектару, а соје испод две тоне, док је сунцокрет, услед веће отпорности на сушу, ипак прошао нешто боље, са просеком од око 2,7 тона по хектару, али и даље испод вишегодишњег просека. Озими усеви, као што је пшеница, са 5,2 тоне по хектару приноса, боље су прошли - нагласио је директор Милош Јањић. - Производња пшенице је на светском нивоу већа за 1,3 милиона тона, са завршним залихама које се процењују да ће бити мање за скоро девет милиона тона у односу на прошлу годину. Највећи раст се процењује код соје, где је производња увећана за 35,5 милиона тона, са растом завршних залиха од седам милиона тона. Услед пада производње у ЕУ, Русији, Украјини и САД, производња кукуруза је у овој сезони мања за чак 55 милиона тона, а завршне залихе ће бити мање за девет милиона тона. Сунцокрета је произведено скоро седам милиона тона мање, уз пад прелазних залиха од 0,9 милиона тона, али уз стабилан ниво залиха уља.

Према подацима ЕЦБ (Европске централне банке), просечна инфлација у ЕУ износи 10 процената, а процене су, наводи директор Продуктне берзе Нови Сад Милош Јањић, да ће у 2023. у просеку износити 6,3 процента.

- Светска банка процењује да ће инфлација на глобалном нивоу износити око пет процената (изузев енергената), док су централне банке готово синхронизовале подизање каматних стопа, што није виђено у последњих пет деценија - истакао је Јањић и навео да су процене да ће раст каматних стопа бити настављен и у 2023. години, што може да укаже да ће и на тржишту пољопривредних производа бити скокова. 

З. Делић