ЕПС стабилизовао пословање, почео и да извози струју

ЕПС је у децембру имао извоз струје вредан 16,4 милиона евра.

Саветник директора ЕПС-а Владимир Шиљкут подсетио је да то предузеће у 2022. годину ушло са недовољним количинама и квалитетом угља, те проблемима у производњи струје.

"Изузетним напором и даноноћним радом запослених, пре свега, у производњи угља и енергије, ситуацију смо успели да превазиђемо и да је стабилизујемо. Сада смо у позицији не само да успевамо да обезбедимо сигурно снабдевање грађана и индустрије, него да у појединим тренуцима и извозимо електричну енергију", рекао је Шиљкут Танјугу.

Додао је да је извоз уз овакве цене на тржишту веома значајан и за санирање финансијских прилика у ЕПС, које су због околности биле прилично лоше.

"Током 2022. године била је и незапамћена суша у последња три века, односно лоша хидролошка година. Дунав је био на најнижем нивоу у 32 године, па су наше хидроелектране током целе године имале лошију производњу од очекиване и просечне", каже и додаје како је производња хидроелектрана била и 30 одсто мања.

Шиљкут истиче да сада са бољом хидрологијом хидроелектране раде на задовољавајућем нивоу.

"У суштини постигли смо да превазиђемо проблеме, стабилизујемо производњу угља и електричне енергије, и да током године урадимо ремонте које сваке године радимо", рекао је он.

На руку ЕПС ишла је и топла јесен па су ремонти могли да буду померени за период бољих хидролошких прилика.

"Прилично спремни смо дошли на праг зиме. Не очекујемо неке веће проблеме", додао је он.

Шиљкут истиче да ће ЕПС у 2023. години наставити са даљом стабилизацијом, а пре свега када је реч о одржавању производње  угља и електричне енергије.

Говорећи о дугорочнијим мерама и плановима ЕПС-а, Шиљкут истиче да је та државна компанија дужна да спроводи државну политику и има усаглашене планове са њом, као и да не сме да изгуби из вида даљу перспективу.

"Наши експерти, својим снагама, у јуну, направили су пројекцију развоја ЕПС-а, имајући у виду и преузете европске обавезе о смањењу емисије штетних материја", навео је Шиљкут.

У документу "Зелени пут ЕПС-а" предвиђено је колико ће капацитета на угаљ морати да оставимо до 2035. године, које ће од старих електрана бити повучене из погона и како ће изгледати ЕПС инвестиције у зелену енергију.

"Без извора као што је будућа реверзибилна хидроелектрана Бистрица, не може бити зеленог пута ЕПС-а", истиче он. 

Наводи да је тај пројекат у другој фази развоја инвестиционе техничке документације.

"Очекујемо да до краја 2023. године то буде завршено, а уследиће израда документације за пројектовање, а затим ће моћи да се гради. Бистрица ће на мрежи бити најкасније 2031. године", најавио је он.

Истиче да ЕПС тренутно ради анализе за будуће капацитете  складиштења електричне енергије у батеријама.

Шиљкут каже да је у току изградња ветропарка Костолац који ће бити око 66 мегавата, а за исто подручје планирају се и ветропаркови Стишко поље 1 и 2, који ће бити сваки по 500 мегавата.

Наводи да су соларне електране планиране на пепелиштима термоелектране Колубара А и Морава када оне буду затворене, као и за поједине касете пепелишта ТЕ Никола Тесла.

"Прво што ћемо завршити је мала соларна електрана у костолачком подручју од 10 мегавата", рекао је Шиљкут.

До јуна 2023. очекује се да нови Б3 блок ТЕ Костолац почне пробни ради, а да од 1. септембра да буде на мрежи. 

"То је око 350 мегавата, и има обезбеђен енергент. Практично нови капацитет за следећу зимску сезону за коју многи сматрају да ће бити критичнија од ове", каже Шиљкут.

Он каже да грађани и привреда треба да разумеју да у оваквој ситуацији свако повећање цене електричне енергије можда угрожава и смањује привредницима могућност за стварање профита, а грађанима отежава кућне финансије, али да са друге стране задржавање цене на драстично нижем нивоу од реалног угрожава функционисање ЕПС-а.

Додаје да не треба заборавити да је ЕПС захваљујући томе што је једини произвођач електричне енергије који је обавезан да обезбеди гарантовано снабдевање, мотор привреде и нормалног живота у земљи.

"Ако финансијски упропастимо ЕПС, само ћемо одсећи грану на којој стојимо", поручио је Шиљкут.

Он подсећа да је законска примарна обавеза ЕПС-а да обезбеди сигурност снабдевања и додао да је то и остварено.

"Познато је да су цене по којима ми снабдевамо, у односу на цене са међународног тржишта, и са поскупљењем које је било, далеко испод тржишних", каже он.

Као пример наводи да ни приватни ветропаркови и солари у Србији немају обавезу да ЕПС-у уступе део електричне енергије, већ га продају на слободном тржишту, истом на коме ЕПС купује недостајуће количине.

Као базни проблем ЕПС-а, види превелики ослонац производње струје из домаћег лигнита.

"Мањак угља надокнађен је прошле године увозом квалитетнијег  угља из иностранства. Тај угаљ мешамо са нашим, појачавамо калоријску вредност, побољшавамо сагоревање и смањујемо емисије", објашњава он.

Додаје да је до сада увезено око 1,5 милиона тона угља, од четири милиона тона одобреног увоза.

За ЕПС је, сматра, стратешко питање из којих извора заменити лигнит из кога се сада производи и 70 процената струје.

"Да би нам у зеленом путу помогао да сагледамо шта је стратешки примењиво у Србији, ЕПС је основао свој Научни савет, а  Стручни савет је од повременог постао стално тело", рекао је он.

У Научном савету су представници академске стручне јавности, факултета и института који ће бити ангажовани и по питањима разматрања нових технологија.

Додаје да је формиран и Научни одбор за техничке иновације, који ће се бавити конкретним иновативним решењима.