Весић: Брза пруга Нови Сад- Суботица готова до 2025.

Весић је рекао, у интервјуу Танјугу, да ће до почетка јуна бити завршена обилазница око Београда од Стражевице до Бубањ Потока и да ће онда целокупни транзит бити измештен из центра града.

После предстоји да уговоримо последњих 31 километара од Бубањ Потока до Панчева, што ће обухватити и градњу друмско-железничког моста на Дунаву код Винче, рекао је Весић.

Весић је најавио да ће у марту бити завршена брза  саобраћајница односно градски ауто-пут између Новог Београда и Сурчина од осам километара, који ће омогућити лакши и бржи излаз на "Милош Велики".

Када је реч о Моравском коридору, то јест ауто-путу од Појата до Прељине који ће спојити коридоре 10 и 11 (Милош Велики), Весић каже да ће у 2023. бити завршене две деонице, прва до краја марта од Појата до Макрешана код Крушевца у дужини од скоро 19 км и крајем септембра до Кошева код Крушевца, којима ће се повезати Крушевац  са нишким ауто-путем.

Весић је навео да ће бити завршен и ауто-пут Рума - Шабац до краја 2023, као и деоница "Милоша Великог" од Паковраће до Пожеге, са два велика тунела - Лаз, где ће једна цев бити пробијена  већ током јануара, а друга у фебруару, као и тунел Муњино брдо, где ће једна цев бити пробијена у јулу и друга у августу.

Радићемо и два ауто-пута од Пожега ка Котроману на граници са Републиком Српском и у 2022. је завршено пројектовање, као и ауто-пут од Пожеге до Бољара на граници са Црном Гором. Пожега ће бити расксница три ауто-пута, навео је Весић.

У 2023, каже, биће завршен и ауто-пут Сремска Рача - Кузмин у дужини до 19 км, са мостом на Сави са четири траке, који ће заменити стари мост.

То ће бити део ауто-пута ка Сарајеву и веза са ауто-путем Београд - Шид, додао је Весић.

Подсећа да се у Српској ради деоница од Раче према Бијељини.

Када је реч о пругама, Весић истиче да се интензивно ради на брзој прузи од Новог Сада до Суботице, која би требало да буде готова у августу 2025.

У 2023. потписаћемо уговор за изградњу брзе пруге Београд - Ниш, која ће омогућити у 2028. или 2029. да имамо брзу пругу између Ниша и Будимпеште. Потписаћемо и уговор за реконструкцију барске пруге кроз Србију, на делу од Ваљева до Врбнице и тиме ћемо потпуно урадити наш део пруге Беогад - Бар", рекао је Весић и подсетио да је пруга већ обновљена на делу од Ресника до Ваљева.

Очекује да током ове године почну припремни радови на брзој прузи Београд - Ниш, као и прави радови на барској прузи између Ваљева и Врбнице.

Очекујем  да ћемо 2023. потписати уговор за реконструкцију пруге Сталаћ - Краљево - Рудница преко КиМ, додао је Весић и напоменуо да су то све само најважнији инфрастурктурни пројекти који ће бити реализовани.

Казао је да је у плану и градња још једног моста на Дунаву  у Београду, код Аде Хује, али да ће почетак реализације тог пројекта зависити од тога да ли ће бити довољно новца у буџету.

Весић додаје да се то односи и на друге пројекте и напоменуо да је заршено пројектовање деонице Пожега - Котроман, затим да се ради пројекат за целу деоницу ауто-пута од Пожеге до Бољара, као и да је на ревизионој комисији пројекат за градњу ауто-пута Београд - Зрењанин - Нови Сад, а пројектује се и ауто-пут "Вожд Карађорђе", од Младеновца и Аранђеловца до Бора.

Према речима  Весића, у 2023. ће почети да се гради и брза  саобраћајница Крагујевац - Мрчајевци у дужини од скоро 60 км, која ће преко Груже омогућити излаз на ауто-пут "Милош Велики", а   око 20 км ће бити обилазница око Крагујевца.

Министар додаје да се планира и градња ауто-пута "Смајли", од Накова код Кикинде до Бачког Брега код Сомбора.

Реализација ових путева зависи колико ће новца бити у буџету, не може сада да се процени колико ће новца отићи ванредно на енергенте. Не може са сигурношћу да се каже и да ли ћемо ући у  уговарања за градњу нових путева или ће то морати да сачека наредну годину, рекао је Весић.

Истакао је да криза, ипак, није утицала ни на једна пројекат у току, као ни на градњу Београдског метроа који иде по плану.

Ради се и Фрушкогорски коридор, затим ауто-пут Ниш - Мердаре, ауто-пут према Великом Градишту и Голупцу. Граде се и у Новом Саду два моста, код Петроварадина и код Шодроша..., навео је Весић.

Када је реч о метроу навео је да ће у 2023. Кинези почети "кртицама" да копају цев за метро и да ће се тај пројекат одвијати пуном паром.

Весић је најавио и да ће београдски аеродром "Никола Тесла" на пролеће, са новим терминалом, бити спреман да прими до 15 милиона путника.

Да ли ће бити толико путника, зависиће од броја летова, али у 2022. смо се приближили броју од седам милиона путника, што је рекорд и много више него у 2019. години, рекао је Весић и додао да ће Ер Србија имати у 2023. години 21 нову редовну линију, што ће  допринети повећању путника на београдском аеродрому.

Грађани ће на лето имати потпуно нови и угодан терминал, неће више бити пешачења испред терминала као сада, имаћемо  модеран аеродром. Завршена је и нова уметнута писта и укупно је Ванси уложио око 150 милиона евра од укупно 732 милиона, колико су у обавези према уговору. Настављају са реконструкцијом старе станичне зграде и крећу са реконструкцијом старе писте која је направљена 1962, која никада није реконструисана, рекао је Весић.

Оценио је да ће највећи изазов у 2023. бити како да се задржи досадашњи ниво инвестиција и започну нова улагања у време кризе.

То показује колико је важна одлука владе да настави са улагањем у капиталне пројекте, због чега је буџет минситарства у 2023. повећан за око 40 милијарди динара, на укупно 288 милијарди у односу на 2022, рекао је Весић.

Истакао је да ће у све капиталне инвестиције у 2023, у његовом ресору, у животној средини, енергетици и другим ресорима, када се све сабере, бити уложено у Србији укупно 3,6 милиајрди евра, нагласио је министар.

Додаје да је у периоду између 2008. и 2012. године Србија уложила у капиталне пројекте укупно 1,2 милијарде евра и истиче да ће се у 2023. уложити три пута више само у једној години.

Он је напоменуо да смо у 2022. имали око четири милијарде евра страних директних инвестиција, које су у 2012. износиле око 750 милиона евра.

То говори колико је Србија постала атрактивна дестинација за инвестиције. Влада подиже ниво јавних инвестиција да би надокнадила евентуално заостатак у Европи када је реч о приватним инвестицијама, како би могао да се настави садашњи темпо развоја земље, каже Весић.

На питање о цени грађевинског материјала због кризе, Весић каже да су оне знатно порасле после почетка рата у Украјини, али да се сада враћају и да је, на пример, цена гвожђа на ранијем нивоу.

Компаније су имале трошкове и у Београду смо признали те разлике инвесторима и усвојили клизне скале за грађевинаре у уговорима, које могу бити позитивне и негативне. Трудимо се да изађемо у сусрет грађевинарима, додао је министар.

Весић не очекује да ће у наредном периоду поново доћи до великог раста цена  грађевинског материјала пошто се сада, како каже, изнивелисала понуда и тражња.