Весић наложио ванредне прегледе пруга на железницама

“Инфраструктура има рок од 10 дана да изврши прегледе, сачини извештај и предложи неопходне мере. То се посебно односи на деонице на којима се, због лошег стања мреже, вози споро”, рекао је Весић гостујући на ТВ Прва.

Министар Весић је рекао да је затражио извештај после вести да се на српским пругама догодило треће исклизнуће за седам дана, овај пут на прузи између Орловата и Фаркаждина. На срећу није дошло до цурења једне цистерне са дизелом која искочила из шина истакао је министар.

“Нажалост у српске железнице до 2015. године скоро да ништа није улагано и сада плаћамо цену деценијског запостављања инфраструктуре. До 2015. године у обнову железничке инфраструктуре улагано је између 10-15 милиона евра годишње. Само ове године у изградњу нових и обнову старих пруга уложили смо скоро 400 милиона евра”, рекао је министар Весић и додао да “ће бити потребне године да се уз овај темпо улагања обнове постојеће пруге”.

Весић је рекао да очекује извештај комисије коју је оформио за испитивање околности под којим је дошло до исклизнућа четири цистерне са амонијаком код Пирота.

"Извештај ће бити објављен и будите уверени да ће ако се утврди да неко није радио свој посао савесно та особа бити смењена”, поручио је министар.

Весић је рекао да није задовољан стањем у железничким предузећима, пре свега у Инфраструктури и Карго” и да ће предложити конкретне мере и промене.

“Пре два дана сам се састао са синдикатима када смо потписали анекс Колективног уговора којим су запослени у железници добили 12.5 одсто веће плате. Они су то повећање заслужили. Рекао сам им да смо сви на једној страни и држава, и менаџмент и радници и да очекујем њихову подршку за промене и реформе које чекају железничка предузећа”, поручио је Весић.

Министар Горан Весић изјавио је да се железница поново развија захваљујући визији председника Вучића.

“Имамо брзу пруги између Београда и Новог Сада. Сада градимо брзу пругу од Новог Сада до Суботице а брзо потписујемо уговор о изградњи брзе пруге од Београда до Ниша, а после и до Прешева. Креће реконструкција пруге Ниш - Димитровград као и Ниш - Брестовац. Радиће се реконструкција дела барске пруге од Ваљева до Врбнице као и пруге Сталаћ - Краљево - Рудница. Ако томе додамо београдску приградску железницу инвестиције Србије у пруге достићи ће дестине милијарди евра. Не можемо да имамо модерну железницу 21. века са брзим и сигурним пругама, а да организација наших железничких предузећа и њихови поједини руководиоци буду на нивоу 19. века. То ће морати да се мења”, поручио је министар Весић.

Комисија ће истражити све што се догодило код Пирота

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктре каже да је формирао комисију која ће истражити све што се догодило на прузи код Пирота где се преврнула вагон цистерна која је превозила амонијак.

Весић је рекао да комисију чине представници инспекције за железнички саобраћај опасног терета и инспекције за железнички саобраћај.

"Познато је и да је тужилаштво из Пирота покренуло предистражни поступак. Када извештај комисије буде завршен, биће објављен и тада можемо да говоримо да ли је неко одговоран као и ко је то именом и презименом. Несреће се нажалост дешавају у транспорту, а уколико се утврди било чија лична одговорност та особа за то треба да одговара", рекао је Весић за лист "Политика".

На питање зашто пруга код Пирота до сада није обновљена, а новац за њену модернизацију је обезбеђен 2018. године, Весић одговара да је тражио одговор на то питање и да је недопустиво да прође четири године, а да се новац не користи.

"Добио сам оправдања од тога да се сматрало да идејни пројекат рађен раније није био добар до тога да се дуго чекала техничка контрола. Има ту и објективних разлога, али сигуран сам да су сви ти рокови могли да буду краћи", навео је Весић и додао да увек пита директоре јавних предузећа да ли би тако радили да је у питању њихова приватна фирма.

Он је додао да је тендер за реконструкцију пруге од Ниша до Димитровграда завршен и изабран је извођач.

"Речено ми је да се почетак радова очекује до јуна, али дао сам налог да све учине да реконструкција почне раније", истакао је Весић.

Весић је рекао и да ће се у железнице у 2023. уложити скоро 400 милиона евра, додајући да је до 2015. улагање износило око 15 милиона евра, те да је зато железничка инфраструктура веома запуштена.

"Настављамо да градимо брзу пругу Нови Сад - Суботица која треба да буде завршена до средине 2025. тако да ће Београд и Будимпешта бити повезани брзом пругом. Почећемо реконструкцију пруге Ниш - Димитровград, потом Ниш - Брестовац. Завршава се пројекат за реконструкцију пруге Ваљево - Врбница која је део пруге Београд - Бар до границе са Црном Гором. Радићемо реконструкцију пруге Сомбор - Врбас као и Сталаћ - Краљево - Рудница. У плану је и пројектовање и изградња брзе пруге Ниш - Прешево", најавио је Весић.

Према његовим речима, ускоро се потписује уговор за изградњу брзе пруге Београд - Ниш за који нам ЕУ даје највећи грант икада, од око 600 милиона евра.

Тендер је, каже, отворен и на њему могу да учествују све компаније, а одлука о избору извођача биће донета заједно са Европском инвестиционом банком.

Када је реч о деоницама аутопутева, осим аутопута од Пожеге, у марту ће, каже, бити завршена брза саобраћајница Сурчин - Нови Београд, а у јуну обилазница око Београда до Бубањ Потока.

До карај 2023. биће завршена деоница Шабац - Рума, као и Сремска Рача - Кузмин.

"До краја марта биће завршен део Моравског коридора до Макрешана, а до краја септембра до Кошева чиме ће Крушевац бити повезан са аутопут Београд - Ниш. Биће завршен и део пута од Ниша до Мерошине", истакао је Весић.

Одговарајући на питање да ли ће бити укинута конверзија земљишта уз накнаду, као и да ли би то било у колизији са Законом о контроли државне помоћи јер се бесплатно уступање државног земљишта може третирати као државна помоћ компанијама које су кроз приватизацију предузећа стекле право на коришћење земљишта, министар је рекао да је чуо разне приговоре против укидања конверзије углавном без утемељења, али да је то државна помоћ још није.

"Сви који причају да ће држава да остане без милијарди евра нека погледају колико је држава наплатила то земљиште за десетак година спровођења закона. Па где су биле те милијарде, зашто их нису наплатили? Да не говоримо о томе да је 90 одсто свих конверзија урађено без накнаде. Никаквих ефеката за буџет није блио, а тај закон је замрзао више од 5.000 локација...", рекао је Весић.

Рекао је да ће као министар предложити укидање конверзије, а да одлуку о томе доноси Народна скупштина.

"Укидање конвезрије ће ослободити око 5.000 локација за градњу", рекао је Весић, те додао да ће се убрзати процедуре за добијање грађевинских дозвола, као и да ће се тај процес учинити транспарентнијим.