Од ЕУ 263 милиона евра за седам пројеката зелене економије у Србији

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је тим поводом да су та средства показатељ конкретних користи од процеса европских интеграција.

Пројекти су из области енергетике, животне средине и транспортне инфраструктуре, а план је да у оквиру њих буде обновљена Деоница Параћин – Међурово на прузи Београд – Ниш,  док ће становници београдске општине Палилула добити модеран канализациони систем.

Такође, овом инвестицијом енергетски сектор Србије биће унапређен новим капацитетима за обновљиву енергију на Власини и у Костолцу, саопштили су из организације ЕУ за тебе.

Мишчевић рекла је да ће ова средства, чију су намену заједнички испланирали Европска унија и наша држава, значајно допринети да грађани широм Србије живе боље.

Резултате ће грађани видети врло брзо – знатно ће се убрзати путовање возом од Ниша до Београда и биће унапређена безбедност путника, побољшаће се производни капацитети нашег енергетског система и то нарочито из обновљивих извора коришћењем енергије ветра, али и смањити губици у трансмисионом систему, истакла је она.

Према њеним речима становницима Котежа, Борче и Крњаче значајно ће бити унапређени услови живота јер ће први пут бити изграђен савремени систем за управљање отпадним водама у том делу Београда, на левој обали Дунава.

Мишчевић је нагласила да су ови пројекти управо они који показују користи и пре само чланства у Унији.

Она је подвукла да нам Европска унија доношењем одлуке да одобри ових седам пројеката помаже да тај циљ и достигнемо што је пре могуће и да смо јој на томе веома захвални.

Одобрена средства ЕУ комплементарна су са зајмом Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и немачког Кредитансталт für Wiеdеraufbau (KfW), као и са учешћем Србије.

Амбасадор Европске уније у Републици Србији Емануеле Жиофре оценио је да времена велике енергетске и економске кризе захтевају благовремену реакцију и значајну помоћ критичним секторима уз посвећеност животној средини и за бржем развоју локалних заједница у Србији.

Већ спроводимо заједно велике пројекте попут гасног интерконектора Србија – Бугарска и Трансбалкански електроенергетски коридор, деоница пруге од Београда до Ниша на Коридору X и они су од великог значаја, не само за привреду већ и за локалне заједнице и за повезаност. Они стварају нова радна места, омогућавају приступ бољим услугама и бољој животној средини", закључио је Жиофре.

Следећи ЕИП пројекти за Србију су већ одобрени 2022. године: Уклањање немачких потопљених пловила из Другог светског рата са сектора Дунав–Прахово; Железничка обилазница око Ниша; Железничка деоница Сталаћ–Ђунис, Трансбалкански електроенергетски коридор; Напредни систем за даљинско очитавање бројила у Краљеву, Чачку и Нишу, Увођење широкопојасног приступа у руралне крајеве и изградња Универзитетске дечје болнице Тиршова 2 у Београду.

ЕУ је уложила више од 830 милиона евра у енергетски сектор у последње две деценије.

Подршка ЕУ енергетском сектору у Србији у 2022. процењена је на 100 милиона евра.

Поред тога, Европска унија ће Србији обезбедити 165 милиона евра директне буџетске подршке како би грађани и мала и средња предузећа могли да плаћају енергију и да се изборе са тренутном енергетском кризом.