Интервју, Игор Мировић: Велика улагања у Војводини, у Новом Саду тек предстоје

- Сви капитални расходи су опредељени за велика и важна улагања на територије АП Војводине. То је нешто за шта је требало времена. Још 2016. године, када сам преузео дужност председника Покрајинске владе, чинили смо напор да реструктуирамо јавне финансије. Затекли смо дугове, па је део новца ишао на њихово враћање, део нових задужења смо такође усмеравали искључиво на капиталне расходе, док ћемо у 2023. години, захваљујући изузетном расту привредних активности у Војводини, имати за 22 милијарде више прихода него у овој години. То је можда и најважнија вест, јер ћемо у односу на моју визију и оно што желим, моћи више да градимо и обноваљамо.

Који је најамбициознији пројекат који је започет или који је у плану и који је неопходно да буде завршен?

- Најважнији пројекат у овом тренутку је свакако онај који се тиче Института у Сремској Каменици. Изузетно је значајно улагање у здравство, иако по новчаној вредности има много већих пројеката. Посебно зато што се у се у Каменици лече бројни пацијенти из читавог региона. У наредних неколико дана треба да буде уговорена рекострукција старих објеката Каменице 1, а током наредне године припремићемо пројектну документацију за нову гаражу и саобраћајну инфраструктуру, те ћемо за две године имати заокружен комплекс када је реч о уређењу простора те здравствене установе. Ово нису само пусте жеље и визије, за све је обезбеђен новац, као и пројектна документација. Паралелно с грађевинским радовимо непрекидно набављамо савремену дијагностичку опрему.

Очекујем да се до краја наредне године заврши изградња Б и Ц блока Клиничког центра Војводине, што ће на 30.000 квадратних метара значити потпуно нови стандард у збрињавању и лечењу пацијената. Тај посао финансира Влада Републике Србије, док ће Покрајина реконструисати шест клиника у два објеката. Остаје да се у 2024. години усмеримо на Поликлинику, на Клининику за неурологију и неуропсихијатрију и на Инфективну клинику.

Када је реч о другим војвођанским општинама, уложићемо у Специјалну психијатријску болницу у Новом Кнежевцу и у току је реконструкција болнице у Кикинди коју финансира Влада Републике Србије. Више од 200 милиона динара ћемо издвојити за домове здравља заједно с локалним самоуправама, док ће Влада Србије покренути реконструкцију болница у Суботици и Сомбору. Наставићемо да набављамо најсавременију опрему за здравствене установе у Војводини, а издвојени износ неће бити мањи од две милијарде динара. 

Која је најзначајнија инвестиција у области образовања у Новом Саду?

- Можда најважнија инвестиција за Нови Сад, ако изузмемо новоизграђену Музичко - балетску школу на Лиману, је изградња нове школе у дворишту ОШ „Милош Црњански”. 

 Последња основна школа изграђена у Новом Саду је „Марија Трандафил” 2007. године, а пре тога осамдестих година прошлог века. Покрајинска влада ће у потпуности финасирати изградњу нове и модерне школе „Милош Црњански”, која ће бити модел образовне установе 21. века и чији капацитет ће бити бити 1.600 ученика. Она ће бити сазидана у дворишту, а на месту постојеће школе бити изграђено игралиште и парк.

На који начин ће се наставити сарадња и улагања са градовима и општинама, посебно мањим?

- Постигли смо договор с многим општинама да у наредној години, пре свега, улажемо у путеве локалног карактера. Тај посао смо већ релаизовали у мење развијеним општинама попут Ирига, Титела и Сенте. У наредној години ће више од две и по милијарде бити усмерено локалним самоуправама за такве послове али ће и они морати да обезбеде део новац.

Наставићемо улагање у индустријске зоне, за шта смо у 2022. години издвоји 310 милиона динара, а у наредној планирамо око 350 милиона. Многи такве инвестиције подцењују, али оне су врло практичне, јер када дође инвеститор, све се своди на то да ли су на локацији спроведени струја, вода, кабловски интернет, канализација. Знајући то, шест или седам година развијамо индустријске зоне, па данас веома често инвеститори желе да дођу у Војводину, јер смо им управо те ствари на време обезбедили. Општине које буду активне у припреми пројектне документације могу очекивати таква улагања.

Минулих година улагали смо и у регионалне системе за наводњавање, а посебно у Банату имамо значајне инвестиције и ЈП „Вода Војводине” обезбедиће значајну суму новца у каналске системе. Интензивираћемо изградњу постројења за пијаћу воду у општинама, тачније у Темерину, Oyacima, Беочину, док ће Влада Србије тај посао реализовати у Кикинди и надам се успети да у техничком и финансијском смислу из почетка реализује у Зрењанину. Истовремено обезбеђено је 600 милиона динара за изградњу постројења за пијаћу воду у сеоским срединама, а вредност таквог пројекта је између 40 и 50 милиона динара по селу.

За унапређење социјалне заштите предвиђено је 260 милиона динара, односно 100 милиона више него ове године. На који начин ће се то одразити у пракси?

- С обзиром да се из националног програма финанасирају друге категорије, највеће повећење ће бити матерински додатак за незапослене мајке које роде треће или четврто дете. Помоћ ће износити 22.500 динара, уместо досадашњих 15.000 динара, а за ову пронаталитетну меру која се примењује само у АП Војводини планирано је повећање у buyetu од 120 милиона динара. Тако ће око 1.400 мајки током две године примати тај вид помоћи. То је сума која обезбеђује елементарне потребе и свестан сам да тај новац не може да обезбеди пуну самосталност, али је ипак значајна. 

Који су планирани трендови политике запошљавања?

- Када је реч о незапослености стање у Војводини је много боље него раније, јер је 2016. године на евиденцији било 165.000 грађана, а сада захваљујући заједничком раду националане и покрајинске администрације уз локалне самоуправе тај број је преполовљени и износи 89.000. Нови задатак који морамо да поставимо у наредних шест до седам година је да дођемо на историјски минимун из 1979. године када је у Војводини било свега 45.000 незапослених. 

Примећен је повећан обим инвестиција Покрајине у Новом Саду, посебно када је реч о путној инфраструктури. Да ли ће се и у 2023. години тај тренд наставити? Које покрајинске инвестиције су у плану?

- Сигурно да хоће и то из два разлога: у Новом Саду се налазе бројне институције покрајинског карактера. До краја наредне године добићемо нови Студентски културни центар, започећемо и изградњу студентског ресторана великог капацитета, очекује нас реконструција Студија М и изградња Музеја 2021. Као други разлог је помоћ градским властима да у инфраструктурном и комуналном смислу град добије нове објекте. Заједнички ћемо уложити у турбо кружни ток код Научнотехнолошког парка, у пешачко - бициклистичку стазу од Телепа до Ветерника, а почеће и изградња спортске сале у склопу Гимназије „Лаза Костић”. Заједно с Градом Новим Садом започели смо и техничке предрадње за улагање у Алмашки крај. Током наредне године, у договору с кинским партнерима, градиће се пешачко бициклистички мост на стубовима моста Франца Јозефа. Планирамо да више од 100 саобраћајница реконструишемо у овој, наредној и евентулно у 2024. години, а за ту намену Нови Сад ће имати на расплагању 700 милиона динара.

Политичка и економска ситуација у свету је протеклих скоро годину дана врло непредвидива. Да ли очекујете изазове по питању реализације buyeta у таквим околностима?

- Програм смо поставили крајње амбициозно имајући у виду приходе који имају тенденцију раста, али могуће је да ћемо имати успоравање тог раста, јер глобалан економска ситуација утиче и на нашу државу. Због тога, морамо ући с дозом опрезности у наредну годину, јер је рецесија закуцала на врата многих развијенијих економија, а обично са годину, до годину и по дана закашњења се та криза прелије на мање економије попут наше. Када је реч о 2022. години задовољан сам реализациојом буџета, иако смо имали доста великих инвестиција које смо коначно отворили и које ће бити носеће у наредној години.

Силвиа Ковач