Intervju, Igor Mirović: Velika ulaganja u Vojvodini, u Novom Sadu tek predstoje

- Svi kapitalni rashodi su opredeljeni za velika i važna ulaganja na teritorije AP Vojvodine. To je nešto za šta je trebalo vremena. Još 2016. godine, kada sam preuzeo dužnost predsednika Pokrajinske vlade, činili smo napor da restruktuiramo javne finansije. Zatekli smo dugove, pa je deo novca išao na njihovo vraćanje, deo novih zaduženja smo takođe usmeravali isključivo na kapitalne rashode, dok ćemo u 2023. godini, zahvaljujući izuzetnom rastu privrednih aktivnosti u Vojvodini, imati za 22 milijarde više prihoda nego u ovoj godini. To je možda i najvažnija vest, jer ćemo u odnosu na moju viziju i ono što želim, moći više da gradimo i obnovaljamo.

Koji je najambiciozniji projekat koji je započet ili koji je u planu i koji je neophodno da bude završen?

- Najvažniji projekat u ovom trenutku je svakako onaj koji se tiče Instituta u Sremskoj Kamenici. Izuzetno je značajno ulaganje u zdravstvo, iako po novčanoj vrednosti ima mnogo većih projekata. Posebno zato što se u se u Kamenici leče brojni pacijenti iz čitavog regiona. U narednih nekoliko dana treba da bude ugovorena rekostrukcija starih objekata Kamenice 1, a tokom naredne godine pripremićemo projektnu dokumentaciju za novu garažu i saobraćajnu infrastrukturu, te ćemo za dve godine imati zaokružen kompleks kada je reč o uređenju prostora te zdravstvene ustanove. Ovo nisu samo puste želje i vizije, za sve je obezbeđen novac, kao i projektna dokumentacija. Paralelno s građevinskim radovimo neprekidno nabavljamo savremenu dijagnostičku opremu.

Očekujem da se do kraja naredne godine završi izgradnja B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine, što će na 30.000 kvadratnih metara značiti potpuno novi standard u zbrinjavanju i lečenju pacijenata. Taj posao finansira Vlada Republike Srbije, dok će Pokrajina rekonstruisati šest klinika u dva objekata. Ostaje da se u 2024. godini usmerimo na Polikliniku, na Klininiku za neurologiju i neuropsihijatriju i na Infektivnu kliniku.

Kada je reč o drugim vojvođanskim opštinama, uložićemo u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Novom Kneževcu i u toku je rekonstrukcija bolnice u Kikindi koju finansira Vlada Republike Srbije. Više od 200 miliona dinara ćemo izdvojiti za domove zdravlja zajedno s lokalnim samoupravama, dok će Vlada Srbije pokrenuti rekonstrukciju bolnica u Subotici i Somboru. Nastavićemo da nabavljamo najsavremeniju opremu za zdravstvene ustanove u Vojvodini, a izdvojeni iznos neće biti manji od dve milijarde dinara. 

Koja je najznačajnija investicija u oblasti obrazovanja u Novom Sadu?

- Možda najvažnija investicija za Novi Sad, ako izuzmemo novoizgrađenu Muzičko - baletsku školu na Limanu, je izgradnja nove škole u dvorištu OŠ „Miloš Crnjanski”. 

 Poslednja osnovna škola izgrađena u Novom Sadu je „Marija Trandafil” 2007. godine, a pre toga osamdestih godina prošlog veka. Pokrajinska vlada će u potpunosti finasirati izgradnju nove i moderne škole „Miloš Crnjanski”, koja će biti model obrazovne ustanove 21. veka i čiji kapacitet će biti biti 1.600 učenika. Ona će biti sazidana u dvorištu, a na mestu postojeće škole biti izgrađeno igralište i park.

Na koji način će se nastaviti saradnja i ulaganja sa gradovima i opštinama, posebno manjim?

- Postigli smo dogovor s mnogim opštinama da u narednoj godini, pre svega, ulažemo u puteve lokalnog karaktera. Taj posao smo već relaizovali u menje razvijenim opštinama poput Iriga, Titela i Sente. U narednoj godini će više od dve i po milijarde biti usmereno lokalnim samoupravama za takve poslove ali će i oni morati da obezbede deo novac.

Nastavićemo ulaganje u industrijske zone, za šta smo u 2022. godini izdvoji 310 miliona dinara, a u narednoj planiramo oko 350 miliona. Mnogi takve investicije podcenjuju, ali one su vrlo praktične, jer kada dođe investitor, sve se svodi na to da li su na lokaciji sprovedeni struja, voda, kablovski internet, kanalizacija. Znajući to, šest ili sedam godina razvijamo industrijske zone, pa danas veoma često investitori žele da dođu u Vojvodinu, jer smo im upravo te stvari na vreme obezbedili. Opštine koje budu aktivne u pripremi projektne dokumentacije mogu očekivati takva ulaganja.

Minulih godina ulagali smo i u regionalne sisteme za navodnjavanje, a posebno u Banatu imamo značajne investicije i JP „Voda Vojvodine” obezbediće značajnu sumu novca u kanalske sisteme. Intenziviraćemo izgradnju postrojenja za pijaću vodu u opštinama, tačnije u Temerinu, Oyacima, Beočinu, dok će Vlada Srbije taj posao realizovati u Kikindi i nadam se uspeti da u tehničkom i finansijskom smislu iz početka realizuje u Zrenjaninu. Istovremeno obezbeđeno je 600 miliona dinara za izgradnju postrojenja za pijaću vodu u seoskim sredinama, a vrednost takvog projekta je između 40 i 50 miliona dinara po selu.

Za unapređenje socijalne zaštite predviđeno je 260 miliona dinara, odnosno 100 miliona više nego ove godine. Na koji način će se to odraziti u praksi?

- S obzirom da se iz nacionalnog programa finanasiraju druge kategorije, najveće povećenje će biti materinski dodatak za nezaposlene majke koje rode treće ili četvrto dete. Pomoć će iznositi 22.500 dinara, umesto dosadašnjih 15.000 dinara, a za ovu pronatalitetnu meru koja se primenjuje samo u AP Vojvodini planirano je povećanje u buyetu od 120 miliona dinara. Tako će oko 1.400 majki tokom dve godine primati taj vid pomoći. To je suma koja obezbeđuje elementarne potrebe i svestan sam da taj novac ne može da obezbedi punu samostalnost, ali je ipak značajna. 

Koji su planirani trendovi politike zapošljavanja?

- Kada je reč o nezaposlenosti stanje u Vojvodini je mnogo bolje nego ranije, jer je 2016. godine na evidenciji bilo 165.000 građana, a sada zahvaljujući zajedničkom radu nacionalane i pokrajinske administracije uz lokalne samouprave taj broj je prepolovljeni i iznosi 89.000. Novi zadatak koji moramo da postavimo u narednih šest do sedam godina je da dođemo na istorijski minimun iz 1979. godine kada je u Vojvodini bilo svega 45.000 nezaposlenih. 

Primećen je povećan obim investicija Pokrajine u Novom Sadu, posebno kada je reč o putnoj infrastrukturi. Da li će se i u 2023. godini taj trend nastaviti? Koje pokrajinske investicije su u planu?

- Sigurno da hoće i to iz dva razloga: u Novom Sadu se nalaze brojne institucije pokrajinskog karaktera. Do kraja naredne godine dobićemo novi Studentski kulturni centar, započećemo i izgradnju studentskog restorana velikog kapaciteta, očekuje nas rekonstrucija Studija M i izgradnja Muzeja 2021. Kao drugi razlog je pomoć gradskim vlastima da u infrastrukturnom i komunalnom smislu grad dobije nove objekte. Zajednički ćemo uložiti u turbo kružni tok kod Naučnotehnološkog parka, u pešačko - biciklističku stazu od Telepa do Veternika, a počeće i izgradnja sportske sale u sklopu Gimnazije „Laza Kostić”. Zajedno s Gradom Novim Sadom započeli smo i tehničke predradnje za ulaganje u Almaški kraj. Tokom naredne godine, u dogovoru s kinskim partnerima, gradiće se pešačko biciklistički most na stubovima mosta Franca Jozefa. Planiramo da više od 100 saobraćajnica rekonstruišemo u ovoj, narednoj i eventulno u 2024. godini, a za tu namenu Novi Sad će imati na rasplaganju 700 miliona dinara.

Politička i ekonomska situacija u svetu je proteklih skoro godinu dana vrlo nepredvidiva. Da li očekujete izazove po pitanju realizacije buyeta u takvim okolnostima?

- Program smo postavili krajnje ambiciozno imajući u vidu prihode koji imaju tendenciju rasta, ali moguće je da ćemo imati usporavanje tog rasta, jer globalan ekonomska situacija utiče i na našu državu. Zbog toga, moramo ući s dozom opreznosti u narednu godinu, jer je recesija zakucala na vrata mnogih razvijenijih ekonomija, a obično sa godinu, do godinu i po dana zakašnjenja se ta kriza prelije na manje ekonomije poput naše. Kada je reč o 2022. godini zadovoljan sam realizaciojom budžeta, iako smo imali dosta velikih investicija koje smo konačno otvorili i koje će biti noseće u narednoj godini.

Silvia Kovač