На ФТН-у у Новом Саду једна од првих фотонапонских електрана

Зато, по мишљењу професора Бориса Думнића са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, постоје два суштинска правца у свету енергетике или електроенергетике која треба пратити. Први подразумева производњу све веће количине енергије из обновљивих извора, а други је

децентрализована производња енергије.

- Скоро сваки објекат ће морати да има некакав вид извора енергије који је интегрисан и који напаја његову инсталацију - каже Думнић, иначе и продекан за развој и финансије на ФТН- у. - Цео развијени свет производи што је могуће већу количину енергије на својој територији. У крајњем случају, сваки киловат или мегават/час енергије који произведемо из обновљивих извора значи мање увоза у ситуацији када немамо довољно енергије, односно мање енергије коју правимо из фосилних горива.

Факултет техничких наука већ дужи низ година ради на производњи електричне енергије из обновљивих извора, па се тако једна од првих фотонапонских електрана, изграђених у Републици Србији, налази баш изнад крова амфитеатра на том факултету и функционише од 2011. године. Монтирана је на објекту који није идеално позициониран, јер околни објекти праве сенку у одређеном периоду дана, па се доста користи за испитивање утицаја сенке и умањење утицаја сенке на фотонапонске системе који се раде у реалним условима.

Топлотна пумпа на геотермалну енергију

По речима професора Бориса Думнића, имају и топлотну пумпу која служи за грејање или хлађење дела објекта ФТН - а. Она користи геотермалну енергију за грејање односно хлађење објекта. Као додатак, поставили су још и фотонапонске панеле, захваљујући којима се обезбеђује електрична енергија за погон топлотне пумпе.

- Електрана је прављена по тек усвојеној законској регулативи, која је укинула монопол у производњи електирчне енергије и тако омогућила привредним друштвима која се налазе ван система Електропривреде Србије, да се баве делатношћу производње електричне енергије. Снаге је осам киловата, а на годишњем нивоу произведе

негде око 12 мегават/часова електричне енергије. То је отприлике количина енергије коју ће потрошити две просечне стамбене јединице током године, односно потрошња једне куће, под условом да се доминантно не користи електрична енергија за грејање објекта - истиче наш саговорник.

На том факултету, реализован је низ пројеката који се баве промоцијом и широм употребом “зелене” енергије, а професор наводи да су 2015. године направили још једну фотонапонску електрану, која им користи за испитивање различитих типова фотонапонских технологија.

- Направили смо електрану у којој су уграђени различити типови фотонапонских панела а то су поликристални, монокристални, као и танкослојни фотонапонски панели - прича Думнић. - Цела електрана је под истим условима и служи за тестирање, али и испитивање различитих технологија, у реалним условима, као и њихових карактеристика попут деградације фотонапонских панела, различитих концепта фотонапонских инвертора и слично. Излазна снага електране је 16,3 киловата, док на годишњем нивоу произведе 18 до 19 мегават/часова енергије.

Учествовали су, каже, и на пројекту „Ресцуе”, који је финансиран у оквиру позива прекограничне сарадње „ИПА” програма између Републике Хрватске и наше земље. Тражила се изградња система за производњу зелене енергије који се интегрише на јавне објекте. ФТН је био носилац конзорцијума, а учесници су били још и Клинички центар Војводине, Клиничко болнички центар Осијек, Факултет електротехнике и рачунарства из Осијека и Машински факултет из Славонског брода.

- Изградили смо 1.7 мегавата електрана, из система који функционишу на бази обновљивих извора енергије, производећи енергију којом се напајају објекти институција које су споменуте - објашњава професор. - Ако говоримо конкретно о нашем факултету, направили смо фотонапонску електрану, чија је излазна снага 50 киловата и лоцирана је на крову зграде машинских факултета, као и станицу за пуњење електричних бициклова, тротинета и слично. Станица се напаја фотонапонским панелима који се налазе на крову, претварајући сунчеву енергију у електричну. Изградили смо и станицу за пуњење електричних возила, на чијој надстрешници се такође налазе фотонапонски панели, па тако пуњач којим пунимо батерије возила добија енергију из њих.

По његовим речима, на ФТН- у је пројектом инсталиран и батеријски систем за складиште електричне енергије, као и ветрогенераторски систем, са вертикалном осом ротације. Сви системи иначе су и лабораторија на отвореном, јер се, осим основне делатности производње енергије раде различита истраживања кроз дипломске, мастер радове али и за докторске дисертације.

И. Бакмаз