Na FTN-u u Novom Sadu jedna od prvih fotonaponskih elektrana

Zato, po mišljenju profesora Borisa Dumnića sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, postoje dva suštinska pravca u svetu energetike ili elektroenergetike koja treba pratiti. Prvi podrazumeva proizvodnju sve veće količine energije iz obnovljivih izvora, a drugi je

decentralizovana proizvodnja energije.

- Skoro svaki objekat će morati da ima nekakav vid izvora energije koji je integrisan i koji napaja njegovu instalaciju - kaže Dumnić, inače i prodekan za razvoj i finansije na FTN- u. - Ceo razvijeni svet proizvodi što je moguće veću količinu energije na svojoj teritoriji. U krajnjem slučaju, svaki kilovat ili megavat/čas energije koji proizvedemo iz obnovljivih izvora znači manje uvoza u situaciji kada nemamo dovoljno energije, odnosno manje energije koju pravimo iz fosilnih goriva.

Fakultet tehničkih nauka već duži niz godina radi na proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, pa se tako jedna od prvih fotonaponskih elektrana, izgrađenih u Republici Srbiji, nalazi baš iznad krova amfiteatra na tom fakultetu i funkcioniše od 2011. godine. Montirana je na objektu koji nije idealno pozicioniran, jer okolni objekti prave senku u određenom periodu dana, pa se dosta koristi za ispitivanje uticaja senke i umanjenje uticaja senke na fotonaponske sisteme koji se rade u realnim uslovima.

Toplotna pumpa na geotermalnu energiju

Po rečima profesora Borisa Dumnića, imaju i toplotnu pumpu koja služi za grejanje ili hlađenje dela objekta FTN - a. Ona koristi geotermalnu energiju za grejanje odnosno hlađenje objekta. Kao dodatak, postavili su još i fotonaponske panele, zahvaljujući kojima se obezbeđuje električna energija za pogon toplotne pumpe.

- Elektrana je pravljena po tek usvojenoj zakonskoj regulativi, koja je ukinula monopol u proizvodnji elektirčne energije i tako omogućila privrednim društvima koja se nalaze van sistema Elektroprivrede Srbije, da se bave delatnošću proizvodnje električne energije. Snage je osam kilovata, a na godišnjem nivou proizvede

negde oko 12 megavat/časova električne energije. To je otprilike količina energije koju će potrošiti dve prosečne stambene jedinice tokom godine, odnosno potrošnja jedne kuće, pod uslovom da se dominantno ne koristi električna energija za grejanje objekta - ističe naš sagovornik.

Na tom fakultetu, realizovan je niz projekata koji se bave promocijom i širom upotrebom “zelene” energije, a profesor navodi da su 2015. godine napravili još jednu fotonaponsku elektranu, koja im koristi za ispitivanje različitih tipova fotonaponskih tehnologija.

- Napravili smo elektranu u kojoj su ugrađeni različiti tipovi fotonaponskih panela a to su polikristalni, monokristalni, kao i tankoslojni fotonaponski paneli - priča Dumnić. - Cela elektrana je pod istim uslovima i služi za testiranje, ali i ispitivanje različitih tehnologija, u realnim uslovima, kao i njihovih karakteristika poput degradacije fotonaponskih panela, različitih koncepta fotonaponskih invertora i slično. Izlazna snaga elektrane je 16,3 kilovata, dok na godišnjem nivou proizvede 18 do 19 megavat/časova energije.

Učestvovali su, kaže, i na projektu „Rescue”, koji je finansiran u okviru poziva prekogranične saradnje „IPA” programa između Republike Hrvatske i naše zemlje. Tražila se izgradnja sistema za proizvodnju zelene energije koji se integriše na javne objekte. FTN je bio nosilac konzorcijuma, a učesnici su bili još i Klinički centar Vojvodine, Kliničko bolnički centar Osijek, Fakultet elektrotehnike i računarstva iz Osijeka i Mašinski fakultet iz Slavonskog broda.

- Izgradili smo 1.7 megavata elektrana, iz sistema koji funkcionišu na bazi obnovljivih izvora energije, proizvodeći energiju kojom se napajaju objekti institucija koje su spomenute - objašnjava profesor. - Ako govorimo konkretno o našem fakultetu, napravili smo fotonaponsku elektranu, čija je izlazna snaga 50 kilovata i locirana je na krovu zgrade mašinskih fakulteta, kao i stanicu za punjenje električnih biciklova, trotineta i slično. Stanica se napaja fotonaponskim panelima koji se nalaze na krovu, pretvarajući sunčevu energiju u električnu. Izgradili smo i stanicu za punjenje električnih vozila, na čijoj nadstrešnici se takođe nalaze fotonaponski paneli, pa tako punjač kojim punimo baterije vozila dobija energiju iz njih.

Po njegovim rečima, na FTN- u je projektom instaliran i baterijski sistem za skladište električne energije, kao i vetrogeneratorski sistem, sa vertikalnom osom rotacije. Svi sistemi inače su i laboratorija na otvorenom, jer se, osim osnovne delatnosti proizvodnje energije rade različita istraživanja kroz diplomske, master radove ali i za doktorske disertacije.

I. Bakmaz