Двоструко више дипломаца него прилика за први посао
У последњих неколико година млади показују велико интересовање за упис на факултете, али питање је да ли заиста имају прилику да се запосле након студија или пронађу праксу.
Подаци сајта startuj.com, који је део Инфостуда, јасно показују да у понуди има знатно мање огласа за први посао и праксе него што има свршених студената у Србији.
У периоду од јануара до октобра на том сајту је објављено 1.387 огласа за праксе, док је факултете и високе школе, према Републичком заводу за статистику, уписало чак 243.730 студената. С друге стране, укупно је постављено 18.183 огласа за први посао, а само је прошле године дипломирало више од 39.000 студената, што указује на дисбаланс броја студената и отворених јуниор позиција и пракси.
Поред тога, на основу добијених резултата с овог сајта, види се да постоји велика разлика у броју пракси и првих послова по градовима. Београд има највећи број огласа месечно - преко 1.000 за први посао и око 90 одсто конкурса месечно за праксе. Друго место по бројности заузима Нови Сад с око 100 огласа за први посао и око 12 за праксу на месечном нивоу. Након тога следе Панчево, Суботица и Зрењанин са знатно мање огласа за младе.
Специфично је што су ИТ занимања и даље дефицитарна, иако број студената у овој области расте и они знатно лакше проналазе први посао и праксу. Истовремено, плате у ИТ индустрији за почетнике премашују просек плата на јуниорским позицијама у осталим областима јер ИТ јуниори, у просеку, зарађују 800 евра.
Највише студената уписује се на Универзитет у Београду, потом Новом Саду, те Нишу и Крагујевцу, а ове године студенти су били најзаинтересованији за области психологије, енглеског језика, медицине, стоматологије, фармације, ИТ-ја, права, економије, архитектуре и графичког дизајна. Број оних који желе да студирају ове области знатно премашује број доступних места, па се три студента борило за једно место на психологији, графичком дизајну и стоматологији, а за медицину, енглески језик и архитектуру два студента конкуришу за једно место.
На листи омиљених студија будућим бруцошима су Факултет организационих наука, Факултет политичких наука, Машински, Грађевински, Саобраћајни, Ветеринарски, Хемијски и Геодетски факултет, на којима се пријавило знатно више студената него што има места. Истовремено, подаци указују да су најчешће нуђени послови у трговини и продаји, администрацији, угоститељству и магацинима. Узимајући све то у обзир, извесно је да области које су најчешће доступне за младе, нису у складу са интересовањима и областима за које су млади заинтересовани.
Д. Млађеновић