Степен насиља одређује начин решавања проблема

Он наводи да је школски педагог позвао нападача на разговор, а да је о инциденту обавештена и полиција, хитна помоћ као и Школска управа у Нишу. Школски тим за спречавање насиља и дискриминације је на хитној седници оценио да је ученик починио највиши, трећи степен насиља. Против ученика је покренут дисциплински поступак, а школски тим ће на седници која је заказана за петак одлучити да ли ће за насилног ученика бити предложено искључење из школе. Наводе и да је ученик био проблематичан и раније, као и да је био је под појачаним васпитним надзором. У међувремену, ђаци из Трстеника који су професорки измакли столицу, истовремено снимајући инцидент и ширећи га по друштвеним мрежама, искључени су из школе, али проблем тиме није решен.

Просветари из Уније синдиката просветних радника Србије данас се зато окупљају на протесту, тражећи, између осталог, статус службеног лица, док је Министарство просвете окупило стручњаке у радној групи, са задатком да драстично унапреди сигурност у школама, уз обећање да ће нове мере против насиља у школама бити предложене до 20. децембра.

Важна улога родитеља

„Родитељи могу да одиграју значајну улогу и код деце која врше насиље и код деце која трпе насиље. У оба случаја, родитељи треба да прате понашање детета, региструју сваку промену у понашању и расположењу и проверавају да ли је све у реду. Такође, важно је подучавати децу да, ако се догоди вршњачко насиље, треба да се обрате одраслим особама (родитељима, наставницим или другим особама од поверења), јер једино на тај начин насиље може да се заустави. важно је да реагујемо тако да деци понудимо помоћ и подршку, али и модел конструктивног решавања настале ситуације – рекла је Љиљана Марковић.

„Радна група ће окупити све релевантне актере: еминентне стручњаке за борбу против насиља, психологе и педагоге с великим радним искуством из школске и клиничке праксе, представнике ресорног Министарства, просветних синдиката, удружења родитеља...„, навео је министар Ружић и додао да је циљ да се искористе сви механизми који су на располагању да систем, који је, каже, формално веома добро устројен, буде још ефикаснији.

„Вршњачко насиље је свако понашање које испуњава неколико елемената: то је чин који има за циљ да се некоме нанесе штета; понавља се током неког временског периода: однос снага између починиоца насиља и жртве је неравноправан (жртва је слабија) и то је главна карактеристика насиља, каже Љиљана Марковић, специјални педагог Едуцентра.

Када се ово насиље дешава у школи, примењује се протокол о поступању у случају насиља. За почетак, свака школа има Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Чланове и руководиоца тима за заштиту одређује директор установе из реда запослених (наставник, васпитач, стручни сарадник, секретар, а број и састав зависе од специфичности установе. Установа може да укључи у тим за заштиту представнике родитеља и локалне заједнице, ученичког парламента и по потреби социјалног радника, специјалног педагога, лекара, представника полиције.

Насиље се разврстава у три нивоа, од којих зависе и процедуре поступања. Исти облици насиља, злостављања и занемаривања могу да се појаве на више нивоа, али се разликују у интензитету, степену ризика, учесталости, последицама и учесницима. Од нивоа насиља зависи и акција која се предузима.

На првом нивоу, активности предузима самостално одељењски старешина, наставник, односно, васпитач, у сарадњи са родитељем, појачаним васпитним радом с васпитном групом, одељењском заједницом, групом ученика и индивидуално. Тек када насиље пређе у други ниво, укључује се Тим за заштиту. На овом нивоу, активности предузима одељењски старешина, односно главни васпитач у дому, у сарадњи са педагогом, психологом и директором, уз обавезно учешће родитеља, такође као појачан васпитни рад. Уколико он није делотворан, директор покреће васпитно-дисциплински поступак и изриче меру, у складу са законом.

На трећем нивоу, активности предузима директор са Тимом за заштиту, уз обавезно ангажовање родитеља и надлежних органа, организација и служби (Центар за социјални рад, здравствена служба, полиција). Када су извршиоци насиља ученици млађи од 14 година, и против њих се не може поднети прекршајна или кривична пријава, нити покренути прекршајни и кривични поступак, искључиво се примењују мере из надлежности образовно-васпитног система, здравственог система и система социјалне заштите. У раду с учеником до 14 година родитељ има обавезу да се укључи у појачан васпитни рад. Уколико присуство родитеља може да му штети, угрози његову безбедност или омета поступак у установи, директор обавештава Центар за социјални рад, односно, полицију или јавног тужиоца. Ако је за рад с учеником ангажована и друга организација или служба, установа остварује сарадњу с њом и међусобно усклађују активности. Активности васпитног рада прецизно се дефинишу оперативним планом заштите ученика.

Тим се увек укључује када постоји сумња да се ради о другом или трећем нивоу вршњачког насиља и када постоји сумња да је насиље извршила одрасла особа над дететом/учеником. Тим не спроводи васпитно-дисциплински поступак против ученика, јер је то у ингеренцији директора школе, али је укључен у израду оперативног плана заштите, праћење његове реализације, евалуацију, сарадњу са другим институцијама.

Када постоји сумња да је насиље извршено од стране запослене особе, тим израђује оперативни план заштите за дете/ученика. Уколико постоји сумња да је насиље извршено од стране родитеља или трећег лица, случај се прјављује надлежним органима, а тим опет има улогу израде оперативног плана заштите за дете/ученика и сарадње са надлежним институцијама које спроводе поступак.

Уколико је насиље извршио ученик над запосленим, тим се укључује у израду оперативног плана заштите за ученика (активности појачаног васпитног рада с учеником) и сарађује са другим укљученим институцијама.

И. Радоичић